Сорос зарадио на брегзиту

Кад год се Великој Британији нешто важно догоди – Џорџ Сорос добије. Милијардер, који је на „црну среду” 1992. године згрнуо богатство на слабљењу фунте, зарадио је, чини се, и на брегзиту. Иако је уочи референдума упозоравао британску јавност да ће глас за одлазак изазвати веће и много опасније слабљење британске валуте него што је то било црне среде 1992. године, Сорос у својим пословним операцијама, изгледа, није рачунао да ће Британија остати у Европској унији. Напротив, медији су писали како је, уочи 23. јуна продавао акције и куповао злато. Да су Британци одлучили да остану, Сорос би изгубио. Овако је поново зарадио. Јер, само дан након британског референдума, цена злата је скочила на највећи ниво у последње две године.

Шта је то Сорос знао што ми нисмо знали и што нису могли да предвиде многи инвеститори широм света, који су минулих дана изгубили новац?

Својевремено, 1992. године, Сорос је искористио слабост система. Када је видео под каквим се притиском налази британска влада, делимично и због лошег стања државне касе, заједно с неколицином других инвеститора прикупио је велике количине новца како би циљано ослабио фунту. Огромну суму новца почео је да мења за немачку марку и француски франак. Британска централна банка одмах је реаговала интервенцијама на тржишту и почела да купује фунту, како би стабилизовала курс. Тог 16. септембра 1992. британска каматна стопа на дужничке папире повећана је са 10 на 12 одсто, како би се инвеститори „намамили” да улажу у фунту. Међутим, Сорос је чекао. Само неколико сати касније камата је повећана чак на 15 посто. Сорос и спекуланти ни на ту понуду нису пристали. У 19 сати тог дана британски министар финансија објавио је да земља иступа из Европског монетарног система. Био је то дан када је Џорџ Сорос зарадио милијарду долара и постао легенда, а који се у историји Велике Британије зове „црна среда”.

Чини се да је и овога пута Сорос добро прогнозирао шта ће се на глобалном финансијском тржишту догодити након брегзита. Како пише „Њујорк тајмс”, тог дана је међу инвеститорима завладала паника каква није виђена још од 2008. године, када је свет захватила финансијска криза. „Прво је завладао шок, а онда је страх обузео светско тржиште”, овако овај њујоршки дневник описује како је изгледао „дан после референдума”, када је за свега неколико сати гомила људи широм света изгубила читаво богатство, јер су готово све светске берзе пале. Њујоршка и лондонска берза пале су за око 3,6 одсто, а берза у Токију за четири одсто.

Фунта се срозала на најнижи ниво у последњих тридесет година. Јутро после референдума, британска валута је у односу на амерички долар била слабија за једанаест одсто. Кад је у Лондону пао мрак, фунта је успела да поврати нешто од своје вредности, али је и даље била седам одсто нижа у односу на долар. „Ово не изгледа добро, али није смак света”, рекао је економиста Јан Шефердсон за „Њујорк тајмс”. Ситуација је лоша, али не и катаклизмична као што је била 2008. године када је ’Лиман брадерс’ доживео крах”, рекао је Шефердсон. Новинар „Њујорк тајмса” пише да је његов саговорник затим направио драмску паузу и додао: „За сада”.

У Србији са друге стране међу економистима доминирају смирујући тонови, па је тако било изјава како је наша трговинска размена са Британијом мала, како мало извозимо и увозимо из ове земље, па да нас брегзит неће много погодити. Експерти, који су се 2008. године подсмевали Млађану Динкићу и Божидару Ђелићу због изјава да је светска криза наша шанса, као да су заборавили да велики светски ломови никада не остављају без последица чак ни мале економије као што је Србија. Стручњаци сада изјављују како ће ефекти британског референдума на нас бити минимални. То је готово немогуће.

Оптимизам економиста не деле задужени у швајцарским францима чија је рата порасла у једном дану. У петак је вредност швајцарца у односу на домаћу валуту  скочила са 113 на 116,09 динара. Порасла је и вредност долара, јер су глобални инвеститори, из фунте у петак бежали у „чврсте” валуте. Највећи нето дужник у доларима је држава, јер је око трећине укупног јавног дуга у америчкој валути. Само због јачања долара, у једном дану укупни јавни дуг Србије повећан је за око 150 милиона евра, а да се држава додатно није задужила ни динар. Такође, на списку губитника у Србији су они коју робу увозе у доларима. То су, пре свега увозници из Русије и Кине. Због јачања долара поскупео је и увоз енергената и метала. Са друге стране, Србија извози метале, па негативни ефекти увоза можда могу и да се анулирају.