Сложни у паду

Борис Тадић и Војислав Коштуница не само да нису могли да се сложе око јединствене политике Србије, чије су прве две тачке коалиционог споразума биле Косово и европске интеграције, него, чак, немају ни исту процену због чега је пала влада.

Када је враћао мандат, Коштуница је у суботу рекао да влада нема јединствену политику око суштинског питања – Косова и Метохије у саставу Србије. Председник се, међутим, није сложио са таквом оценом, износећи став да влада, заправо, нема јединствен став око европске и економске перспективе Србије.

Ова два кључна питања и начин на који ће супротстављени блокови инсистирати на њима пресудиће и резултат предстојећих парламентарних избора.

Јуче је влада одржала кратку седницу са које је Тадићу упутила писмени предлог да распусти Народну скупштину и распише ванредне парламентарне изборе за 11. мај. Констатовала је да „нема јединствену и заједничку политику”, не наводећи је ли се распала због политике према Косову, како тврди Коштуница, или због политике према ЕУ, како тврди Тадић. Био је то само завршни чин свађе коалиционих партнера која је почела и пре него што су у мукама формирали коалициону владу. Међусобно неповерење партнера ових десет месеци само је расло. Демократска странка је страховала да ће јој коалициони партнер у одсудном тренутку претрчати у радикалски загрљај, док су се у Коштуничиној странци прибојавали да демократе неће истрајати у одбрани Косова ако та одбрана буде изазивала љутњу Брисела и Вашингтона.

Обостраних разлога за сумњу било је много. Демократска странка Србије својевремено је предлагала „шести принцип” о подели одговорности (ДС-председник, ДСС-премијер) у државном врху, да би се после тога догодило да Коштуница не подржи Тадића на председничким изборима. Контекст у ком је подршка изостала (Коштуница се није дистанцирао од Тадићевог противника Томе Николића) био је за демократе више него јасан: Коштуници је Николић политички ближи од Тадића. Уз то, ДСС је на све могуће начине покушао да одгоди расписивање председничких избора пре него што се реши косовска криза, на чему је Тадић инсистирао, а на крају је у скупштини подржао резолуцију Српске радикалне странке којом се утврђује да Србија може да уђе у ЕУ само са Косовом. Демократска странка плаши се етикете издајника због Косова, и свака изјава Веље Илића у којој се спомиње реч издаја код демократа је будила језу.

Подозрење ДСС према демократама тицало се односа према Косову и Метохији. Тадић је пре две и по године, на самом почетку преговора о будућем статусу покрајине, упозоравао да би решење Србији можда могло бити „наметнуто”, што је ДСС тумачио као прикривено припремање нације за независност Косова. У то су време западни званичници иза затворених врата од српских лидера захтевали да почну да припремају овдашњу јавност на неизбежни губитак Косова. Те сумње су подгрејане када је у априлу прошле године Тадићев саветник Леон Којен поднео оставку на место координатора преговарачког тима због тога што је тек из интервјуа аустријског канцелара Алфреда Гузенбауера Ројтерсу сазнао да спољнополитички тим председника Србије води разговоре о Космету о којима он није обавештен. У том интервјуу аустријски канцелар је рекао да „са Тадићем и његовим људима ради на изналажењу начина да се примени суштина Ахтисаријевог плана”.

Није помогло ни када је чланица Политичког савета ДС Гордана Матковић, два дана уочи најављеног једностраног проглашења независности, демантовала да је Тадић одустао од европских интеграција. Она је у интервјуу листу „Данас” рекла: „Ишли смо с нашом причом докле смо могли, али због политичке одговорности нисмо смели да допустимо да у тренутку проглашења независности Косова у земљи не постоји консензус по питању оспоравања тог чина. Чим се буде завршио косовски процес, ми ћемо се, свакако, одмах вратити на причу о ЕУ”.

Колико су разлози за сумњу били оправдани показаће се, не само кроз предизборне кампање и коалиције, него и потезе европских земаља. Представник ЕУ за спољну политику Хавијер Солана одмах је изразио наду да ће се Србија „определити за дубоку и солидну везу са ЕУ”. Неколико европских дипломата, који желе да остану анонимни, већ су послали поруку да је могуће да Србија крајем априла добије на потписивање Споразум о стабилизацији и придруживању, али да ће одлука зависити од процене како ће предизборна кампања у Србији бити постављена. Од тога да ли ће главна тема бити Косово или европске интеграције, зависиће и понуда ЕУ.

Неформални дипломатски извори из Брисела вероватно ће интензивирати поделу на „прозападне” и „проруске снаге” у Србији, коју су почели да користе у време једностраног проглашења независности покрајине. Европски медији су јуче терцирали упозоравајући да би победа српских националиста увела Србију у још већу изолацију, успорила приближавање Србије ЕУ и довела до ближег повезивања са Русијом.

Међутим, осим министра одбране Драгана Шутановца, који је за „Политику” рекао да ће избори 11. маја бити „референдум за европску перспективу Србије или за Србију изолације, каква је била Албанија под Енвером Хоџом”, од Бориса Тадића нису се могле чути тако оштре изјаве. Из емисије „Утисак недеље” прексиноћ је било јасно да Тадић на предстојећим изборима намерава да задржи исту платформу као и на председничким. „Политика ДС је више него јасна. На председничким изборима добила је подршку грађана и обавезан сам да је спроводим. То је политика и Косово и ЕУ”, рекао је Тадић.

То неће, међутим, бити лако, с обзиром на то да ће основа кампање народњачке коалиције и радикала управо бити однос ЕУ према Србији у контексту признавања једностране независности Косова и слања цивилне мисије Еулекс без одлуке Савета безбедности УН. ДС на то питање нема убедљив одговор, осим што успехом сматра да је Косово признало само двадесетак држава и да ће, како је најавио министар спољних послова Вук Јеремић, „нова фаза у борби за очување суверенитета и територијалног интегритета” уследити у септембру, после Генералне скупштине УН.

Неће бити лако ни народњачкој коалицији која, осим гласног „не”, ако ЕУ жели Србију без Космета у свом саставу, грађанима Србије још није понудила никакво гласно „да”.