Баснословне отпремнине за Британце у ЕУ

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Тек када су Британци изгласали да желе да њихова земља изађе из Европске уније, у Бриселу, али и широм ЕУ, почели су да размишљају шта ће бити после „брегзита” – од тога како ће се надокнадити губитак безмало 15 одсто садашњег буџета ЕУ, преко тога да ли ће британски држављани моћи да наставе да раде у институцијама ЕУ до тога да ли ће енглески и даље бити један од службених језика, али пре свега доминантни радни језик, европске администрације.

Упркос томе што се Британци жале како исувише новца дају у буџет ЕУ, а премало добијају из европске касе, заправо је Немачка та која бележи највећи „губитак” када се упореди колико даје у касу ЕУ, а колико се тог новца слива у њу. Тако је у 2014. Немачка дала 15,5 милијарди евра више у касу ЕУ него што је из ње добила, Француска 7,16, Британија 4,93, а Италија 4,47 милијарди евра. Ове четири земље су највеће економије ЕУ и највише у апсолутним сумама доприносе буџету ЕУ, при чему Берлин даје више од петине буџета ЕУ, а Британија безмало 13 одсто. Ипак, укупно десет земаља више доприноси каси ЕУ него што из ње добија, при чему је, ако би се поредило колико ко новца даје по глави становника, ту рекордер Холандија, која по овом критеријуму даје скоро четири пута више за европску касу у односу на Британију.

Британци би, по својој економској снази, требало да уплаћују и више у буџет ЕУ, али је 1984. тадашња британска премијерка Маргарет Тачер испословала такозвани рабат, то јест повраћај из европске у британску касу, који је, примера ради, прошле године износио више од шест милијарди евра.

С друге стране, највише користи од буџета ЕУ имају Пољска (13,7 милијарди више добија него што даје), Мађарска (5,68 милијарди), Грчка (5,16 милијарди) и Румунија (4,52 милијарде).

Британски евроскептични таблоиди јуче су оценили да европска комесарка за регионалну политику Корина Крету „кука” за Британијом јер каже да се у наредне четири године мора наћи начин да се преброди то што ће ЕУ остати без 15 одсто буџета – колико је Британија доприносила, при чему је тај новац одлазио пољопривредницима у сиромашним регионима ЕУ.

Међутим, од 11,34 милијарде евра које је Британија прошле године дала у буџет ЕУ, њој се вратило око 6 милијарди евра. Од тог новца највише је отишло баш њеним пољопривредницима и економски неразвијеним крајевима – укупно више од пет милијарди евра. Осим тога, на научна истраживања и развој одлази више од милијарду евра или око 14,7 одсто буџета који се враћа Британији, што је двоструко више од европског просека. Због тога се очекује да британска наука буде и највише ускраћена после „брегзита”, будући да ће Британија, уколико жели да остане на јединственом заједничком тржишту ЕУ, морати и даље да плаћа у бриселску касу, а неће имати право на новац из европских фондова. Док Британци сада у европску касу по глави становника дају око 75 евра – који им се не враћају, али имају право да одлучују о свему – Норвежани дају око 77 евра, а Швајцарци око 40 само да би били у европској зони слободне трговине и још неким програмима ЕУ, при чему немају право гласа приликом одлучивања јер нису чланице ЕУ.

Референдумска одлука о „брегзиту” покренула је и питање судбине британских држављана запослених у институцијама ЕУ, којих има пропорционално знатно мање него што је Британаца. Британско становништво чини више од 12 укупног становништва ЕУ, али у администрацији ЕУ Британци чине тек неколико процената укупног броја запослених. Део разлога за то је што су Острвљани често подбацивали на тестовима знања страних језика приликом запошљавања у Бриселу.

Према извештају Европске комисије (ЕК) из фебруара ове године, у овом извршном телу ЕУ запослено је или по привременом уговору ради 1.126 Британаца, што је нешто мање од четири одсто од укупно 30.009 запослених. Њима је председник ЕК Жан-Клод Јункер у интерном писму поручио да могу да буду сигурни да су њихова радна места безбедна, иако је Британија гласала да напусти ЕУ.

Међутим, неће све бити тако глатко за „еврократе” са британским пасошем. Из Европског парламента (ЕП) ће за коју годину, када се и спроведе „брегзит”, отићи 73 британска посланика, баш као што је то превремено урадио Џонатан Хил, доскорашњи европски комесар за финансијска тржишта. То ће без сумње бити судбина и британских дипломата у Европској служби за спољне послове, док Јункер обећава службеницима у ЕК останак. Иако се то можда може односити на оне који раде као преводиоци или су ниже рангиране службеници, то неће бити случај и с онима који су директори директоријата или се налазе на некој другој високо рангираној менаџерској функцији.

Теоретски, према члану 49 Регулативе о особљу ЕУ, они могу да буду натерани да оду јер не испуњавају критеријум да су држављани земље чланице ЕУ. Но то може бити избегнуто у договору са Лондоном, будући да у ЕК тако раде четири држављанина Норвешке и један држављанин Исланда. Како се сазнаје међу Британцима који раде у ЕК и ЕП, све већи број њих настоји да у међувремену прибави држављанство неке друге чланице ЕУ, најчешће Ирске.

За око 60 Британаца који су директори у ЕК, што се сматра политичком улогом, очекује се, према свему судећи, да оду, али за њих су загарантовани „златни падобрани”, то јест издашне отпремнине. Они зарађују око 15.000 евра месечно и после одласка ће првих пет година имати право на 70 одсто плате, а потом на 60 одсто. Али када оду у пензију – онда ће опет добијати 70 одсто од плате.

Уколико остану, није познато шта би радило око 450 Британаца који су на вишим и нижим менаџерским функцијама у ЕК, али сасвим је сигурно да би веома тешко напредовали на више позиције. Како тврде извори у ЕК, много тога ће зависити од услова „брегзита” које Лондон буде испреговарао с остатком ЕУ, иако се могу очекивати спорења с тим у вези, као и да ли ће пензије британским службеницима бити опорезоване по прописима ЕУ или по знатно недарежљивијим британским законима.

Многи ниже рангирани оперативни службеници ипак ће остати у институцијама ЕУ. Они, ако су административни службеници, имају почетну бруто плату од око 4.350 евра, а ако су симултани преводиоци и правни експерти са знањем превођења, месечна бруто плата им износи око 10.300 евра.

Додуше, председница Одбора ЕП за уставна питања Данута Хибнер ових дана је указала на комичну ситуацију која би могла да се догоди с енглеским језиком после „брегзита”.

„Енглески је наш званични језик зато што је то тражила Велика Британија. Ако немамо Велику Британију (у ЕУ), немамо ни енглески. Ирска и Малта су као своје званичне језике регистровале своје језике – ирски и малтешки”, рекла је Хубнерова, истичући да свака чланица има право да региструје један званични језик. „Али сигурно ћемо наћи неко решење како би енглески могао да остане радни језик ЕУ, чак и у случају да више не буде званични. На то би, међутим, требало да пристану све државе чланице ЕУ.”

Енглески је главни радни језик у институцијама ЕУ, премда се често користи и француски, иако не колико енглески. Према истраживањима, 51 одсто грађана ЕУ говори енглески као први или други језик, док свега четвртина говори француски, а око трећина немачки. Упркос томе, председник ЕК Јункер јуче је почео да у институцијама ЕУ, како кажу извори, говори искључиво на француском и немачком, осим када има саговорника који не говори један од та два језика.