Турски ток би ипак могао да потече

Руски „Гаспром” спреман је за разговор о наставку градње гасовода „Турски ток”, изјавио је прекјуче Сергеј Купријанов, званични представник ове компаније, додајући да су они увек били отворени за дијалог о „Турском току”.

Његова изјава је уследила поводом потенцијалног обнављања односа Москве и Анкаре, након што је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган пре два дана упутио извињење руском председнику Владимиру Путину због обарања руског војног авиона у новембру прошле године. Пре него што је овај инцидент изазвао међународни скандал и довео до озбиљног заоштравања односа Москве и Анкаре и санкција које је Русија увела Турској, постојао је договор о градњи „Турског тока”. На састанку министара спољних послова пет држава, одражаног прошле годинe у Будимпешти, усаглашено је да Турска, Грчка, Македонија, Србија и Мађарска формирају експертску групу за израду студије изводљивости гасовода „Турски ток”, којим би гас из Русијe требало испод Црног мора да дође до границе са Турском и Грчком. Инвестиција би била вредна шест милијарди евра.

Љубинко Савић, секретар за енергетику Привредне коморе Србије, каже, да уколико буде актуелизовано ово питање, прво треба да се зна коначна маршрута. Дилема је да ли ће гасовод ићи само до границе са Грчком и Турском, или из Грчке у Македонију и Србију….

– Уколико буде ишао до границе са Турском и Грчком, Србија би могла да рачуна на снабдевање из још једног правца, осим овог сада са севера, с тим што те количине гаса не би нашој земљи биле довољне да се гас користи и у индустрији – каже Савић.

У том случају најјефтиније би за нас било да се иде на интерконекцију с Бугарском, јер за тај правац постоје објективне могућности. Правац преко Грчке и Македоније до Србије донео би веће количине гаса нашој земљи, али би градња трајала много дуже, будући да Македонија нема никакву гасну инфраструктуру, каже он.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже, да је реализација „Турског тока” могућа због великих потреба Европске уније за гасом, као и да се земље Балкана могу ослањати на руски гас овим правцем.

– Проблем је, међутим, што Србија уз Македонију и Грчку (која је на ивици банкрота), немају пара да саме гради овај гасовод, па је тешко веровати да ће од овог посла нешто бити. Чудо би могло да се догоди, само уколико би Европска унија решила да гради овај гасовод, али она још нема зелено светло Америке за то – каже Вулетић.

Оно што ће бити проблем и Балкана и Европе јесте како ће се после 2019. године снабдевати гасом, уколико Русија остане при одлуци да обустави испоруку преко Украјине.

За Србију би спас могао бити гасовод „Северни ток 2” који Русија гради са Немачком. И то пре свега због тога, како је потврдио и Алексеј Милер, председник Управног одбора „Гаспрома”, што би гас овом маршрутом био јефтинији од садашњег транзита преко Украјине.

– Украјински коридор 1,5 пута је дужи у поређењу са „Северним током 2”, где ће накнада за транзит бити од 2,1 долара за 100 километара, док тренутна накнада Украјине износи 2,5 долара, што је 20 одсто скупље – објаснио је Милер.

Душан Бајатовић, директор „Србијагаса”, каже за „Политику”, да би у случају „Северног тока 2” и гас за Србију био јефтинији због ниже цене транзита.

– Како би гас и пре завршетка „Северног тока 2” био јефтинији за Србију, преговарамо са „Гаспромом” да место испоруке руског гаса убудуће буде на српско-мађарској граници, што би смањило трошкове транспорта – каже Бајатовић.

Познато је да Мађарска због неравномерне потрошње гаса, Србији наплаћује два до три пута скупље транзит него остатку Европе, јер наша земља мора да плаћа ове трошкове и када троши и када не троши гас, јер мора да закупи капацитете, за случај евентуалних криза, а то се одражава на крајњу цену гаса, каже Бајатовић.