ММФ укида Динкићеву децентрализацију

Услов да Борд директора Међународног монетарног фонда (ММФ) Србији крајем августа одобри четврту и пету контролу аранжмана из предострожности јесте да Влада Србије усвоји Предлог Закона о финансирању локалних самоуправа, сазнаје „Политика”. Наравно, услов свих услова је да пре тога мандатар Александар Вучић формира владу јер Меморандум о економској политици, документ који се руководиоцима Фонда шаље на усвајање, не може да потпише техничка влада.

Шта је то толико важно у овом пропису и зашто ММФ на њему инсистира? Према Нацрту који је урадило Министарство финансија предлаже да се да општинама, уместо досадашњих 80, остане 50 одсто прихода од пореза на зараде. Тиме ће се, очекују креатори фискалне политике, из локалних каса у републичку благајну прелити осам милијарди динара.

Пре пет година, на инсистирање тадашњег министра економије Млађана Динкића, приходи од пореза на плате локалним самоуправама повећани су са 40 на 80 одсто. Био је то велики Динкићев политички пројекат, који је популарно тада назван „децентрализација”, а бивши министар економије истицао је да ће општинари та средства искористити за улагања и инвестиције. Међутим, један од највећих Динкићевих противника тада је био управо ММФ, који је сматрао да ће то повећати минус у републичкој каси, а да ће општинари новац искористити за повећање плата и раст запослености. Тадашњи стални представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик чак је ушао у оштру полемику са министром економије, али је из те расправе Динкић изашао као победник. Аргументи ММФ-а, ни стручне јавности тада нису услишени, Скупштина је усвојила закон којим су приходи од пореза на зараде општинама повећани са 40 на 80 одсто. У републичкој каси се, након тога појавио мањак од 40 милијарди динара. У неколико наврата креатори економске политике покушавали су да исправе ту неравнотежу. Иронија је удесила да је сам Динкић у време док је био министар финансија (након формирања владе 2012. године) морао да нађе начин да из локалних каса преспе новац у централну благајну. На његов предлог 2013. године смањена је стопа пореза на зараде, који је највећи извор прихода за локалне самоуправе (са 12 на 10 одсто), а са друге стране, повећана стопа доприноса за пензијско осигурање (са 22 на 24 одсто), што је приход републичке касе. Тиме је добрим делом Динкић поништио финансијске ефекте децентрализације. Међутим, ММФ сада инсистира да се равнотежа у потпуности врати, јер је порез на зараде свуда у свету у највећој мери приход централне касе.

При том су аутори „Кварталног монитора”, публикације коју издаје Економски факултет, у једном од својих истраживања утврдили да су општинари, уместо за инвестиције, новац користили за повећање плата, нова запошљавања и субвенције. То исто тврдили су и чланови Фискалног савета, али и Светска банка. И у својој последњој анализи истичу да је „током година погоршана економска структура расхода локалних самоуправа – дошло је до великог пада капиталних издатака и, с друге стране, повећања текућих расхода”. Уочили су и то да су трошкови за запослене на локалном нивоу власти расли брже него што је законом било прописано. Расходи за плате на локалу су од 2009. до краја 2015. године номинално повећани за готово 25 одсто, показује рачуница Фискалног савета. У истом периоду инвестиције локалног нивоа власти номинално су умањене за око 20 одсто, што је најдрастичнији пад у поређењу са свим другим нивоима власти, показује рачуница Фискалног савета.

Општинари са друге стране, негодују, јер ће им нови закон смањити приходе за осам милијарди динара. Како врло често знају да упозоре, њима су од почетка кризе 2008. године до данас приходи смањивани у неколико наврата. Прво су им смањене фирмарине или чак потпуно укинуте, као један од значајнијих прихода. Подсећају и да је укинута и накнада за коришћење градског грађевинског земљишта. Представници локалне самоуправе истичу да су исцрпили све начине за повећање прихода, јер су повећали порез на имовину и у великој мери проширили обухват. Ипак, из Фискалног савета сугеришу да начин за уштеду може да буде и смањење расхода за зараде.

Велики противник овог закона је и Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД). Током последње посете Београду, чланови мисије ММФ-а су се због овог закона чак састали са представницима НАЛЕД-а. Ова организација, која међу својим члановима има и општине, истакла је тада да је предложено законско решење на штету локалне самоуправе. НАЛЕД-ова процена је да би то што би општинама остало мање прихода од пореза на зараде могло да доведе до увођења нових непореских намета или повећања постојећих како би се надокнадио губитак средстава.