Житељи Миљаковца не дају извор

Грађани Миљаковца већ неколико година воде битку да сачувају природно добро свог краја – Миљаковачки извор који уз Хајдучку чесму и чесму у Цркви Свете Петке на Калемегдану, како тврде, даје најчистију воду у Београду. „Лоши момци” у овој причи су, тврде чланови удружења „Чувари извора”, урбанисти за које овај извор званично и не постоји, градске власти које су одобриле градњу 14.000 квадрата стамбено-пословног комплекса на парцели на којој се извор налази и надлежни који не чине ништа да воду спасу.

Привремени орган града пре две године дао је благослов за градњу на земљишту које је „прескочено” седамдесетих година прошлог века када је ово насеље подизано.

Разлог што је тада баш ова парцела остала нетакнута, објашњава хидрогеолог др Миомир Коматина, јесте то што је спорно земљиште сливно подручје. Уз то специфична непропусна подлога прави један природни резервоар у коме се скупља вода баш у зони имања на коме би сада требало да се гради. Зато су тадашњи стручњаци направили хоризонталну дренажну галерију, цевима захватили све изворе и 1975. године у оближњем парку подигли чесму која носи име народног хероја Велизара Станковића.

– Неимари су пре неколико деценија одустали од градње јер су схватили да би на тај начин уништили извор. Данашњи урбанисти тврде да извора и нема – чуди се Шпиро Соломун, један од иницијатора акције за очување миљаковачког водног блага.

Било каква градња у подручју на коме се налази извор, тврди он, угрозила би исправност воде.

– Кречњачки водоносни слој у том делу има веома малу дебљину. Фундирање земљишта, изградња гаража, просипање штетних материја и слично довели би до загађења. На овој парцели не би смело да се гради ни због тога што је у питању терен који је примирено клизиште. Подизање шестоспратница на овом земљишту могло би да доведе до поновне активације клизишта, што би осим угрожавања животне средине за последицу имало и материјалну штету – упозорава и Коматина.

Миљаковчани предвођени Бошком Вукојевићем, председником удружења „Чувари извора”, питају се како је могуће да су власници спорне парцеле успели да добију одлуку о неприступању истраживању на овом терену и траже од надлежних да се што пре спроведу анализе које ће утврдити где је тачно извор и колико би га градња могла утицати на њега.

Забрињава их маћехински однос надлежних према овој води, а посебно игнорантски став председника општине Раковица Владимира Коцића који је по занимању хидрогеолог.

Житељи Миљаковца траже од локалних власти да их подрже пошто је очување Миљаковачког извора „заједнички именилац интереса свих становника овог краја”. Потписују и петицију којом захтевају да се укине план детаљне регулације и да се спорно подручје прогласи заштићеним добром.

– Осим што нам је извор непроцењив због тога што даје најчистију воду у граду, он за нас има и социјални значај. Месна заједница нам се зове „Миљаковачки извори, оближњи вртић зове се „Изворчић” и ово је место на коме се најрадије окупљамо. Налазимо се на осмом километру од Теразија и извор нам је и позориште и кафић и сплав – истиче Соломун.

Губљење овог извора за Миљаковчане било би равно катастрофи. Поносни су на своју воду која је, како тврде, једина у Београду коју могу да пију и бебе јер у њој нема нитрата.