Четвртина предузећа пред стечајем

После низа година непрофитабилности, привреда Србије прешла је у позитивну зону пословања. Према подацима Агенције за привредне регистре, 2015. годину предузећа су завршила у плусу од 143 милијарде динара, за разлику од претходне године када је остварен губитак од 132 милијарде динара. Број запослених током 2015. године повећан је за 21.360 људи. Ипак, када се завири у билансе ових компанија, слика и није тако ружичаста као што се на први поглед чини. Према речима Ружице Стаменковић, регистратора у регистру финансијских извештаја, проблеми високе задужености привреде нису превазиђени ни у 2015. години.

– Кумулирани губици су се прилично одомаћили у српској привреди. Тај негативни ресурс се понавља из године у годину и топи капитал српских привредних друштава – упозорава Стаменковићева.

Чак четвртина компанија има нето губитак изнад висине капитала, што значи да је 25 одсто српске привреде практично пред стечајем. Губитак изнад висине капитала целе српске привреде на крају 2015. године износио је 1.543 милијарде динара, док је кумулирани губитак достигао чак 3.476 милијарди динара. Током 2015. године 12.370 фирми било је у блокади дужој од 90 дана. Порастао је и степен укупне задужености предузећа са 1,8 на 1,84. То практично значи да компаније на један динар сопственог капитала користиле 1,84 динара позајмљених средстава.

Оно што је добро јесте да су укупни пословни приходи порасли 3,3 одсто, а 54.475 привредних субјеката пословало је са добитком. Њихова укупна добит је износила 467 милијарди динара, што је 14,6 одсто више у односу на 2014. годину. При томе је 1.385 предузећа прешло из негативне у позитивну зону пословања.

Бољи позитиван резултат привреде је, како је истакла Стаменковићева, резултат бољег пословног амбијента. Бруто домаћи производ (БДП), односно све што грађани и привреда створе за годину дана, лане је благо повећан за 0,7 одсто. Индустријска производња је порасла за 8,2, а извоз за 7,8 одсто. Инфлација је била на стабилном нивоу (1,5 одсто), а динар је у односу на евро ослабио свега 0,6 процентних поена.

На питање да ли је ова профитабилност одржива, Стаменковићева одговара да очекује побољшање пословних резултата у 2016. години с обзиром на то да се очекује и већи раст БДП-а.

Са друге стране, 27.521 фирма је остварила губитак, који укупно износи 323 милијарде динара. Говорећи о појединачним секторима, она је навела да су из сфере негативног у позитивно прешли трговина, прерађивачка индустрија, саобраћај и складиштење.

Када је о трговини реч, Стаменковићева је као негативну појаву истакла то што трговински ланци преваљују финансирање на добављаче тако што на њих преваљују своје обавезе.

– Уместо да своје пословање финансирају из кредита, они једноставно не плате добављаче и на тај начин угрожавају здрава предузећа, која су онда принуђена да у нови производи циклус уђу уз помоћ кредита. Такви „алтернативни извори финансирања” нису одрживи на дуги рок – упозорава Стаменковићева.

Охрабрујуће је да су привредна друштва која послују по тржишним условима током 2015. године драстично поправила свој резултат. Тако је добит на крају 2014. године у овим компанијама износила 14 милијарди динара, да би на крају прошле године достигла чак 198 милијарди динара.

Анализа је, како је објаснила Стаменковићева, заснована на 92.842 финансијска извештаја која су привредна друштва до краја фебруара доставила за статистичке потребе државе.

– Уобичајена је пракса да око 30.000 компанија уопште не преда финансијске извештаје. То не значи да резултати о пословању нису релевантни, јер је пракса показала да њих око 1.500 има промет већи од 500.000 динара. До доношења новог закона, закључно са 2013. годином, тужилаштву смо подносили пријаве за привредни преступ, али су они узимали у обзир само оне који имају промет преко 500.000 динара, јер су остали имали малу друштвену штетност. Сада је став тужилаштва промењен и ми смо у фази подношења 30.000 пријава за оне који нису доставили извештаје за 2014. годину. До краја 2016. године почећемо и са подношењем пријава за оне који нису поднели извештаје за 2015. годину – истакла је Стаменковићева.