Нико није крив за удес хеликоптера

Нема кривичне одговорности због прошлогодишњег удеса војног хеликоптера Ми-17 и погибије седам особа, саопштено је из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Ова несрећа догодила се 13. марта 2015. године у близини београдског цивилног аеродрома, ноћу и у лошим временским условима, а приликом покушаја спасавања бебе из Новог Пазара чији је живот био угрожен. Тужилаштво је одлуку донело после шеснаестомесечног рада на овом предмету.

„Након завршеног предистражног поступка, свеобухватног разматрања догађаја, чињеничног стања, изјава више десетина саслушаних сведока, обављених комплексних вештачења, налаза и мишљења Комисије за основно испитивање удеса и Комисије за испитивање ванредног догађаја тужилаштво је нашло да нема места покретању кривичног поступка против особа које су учествовале у припремању и извршењу задатка, јер није утврђено да су са умишљајем или из нехата у конкретном случају предузете радње које би представљале кривично дело”, наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду.

У предистражном поступку утврђено да је у ланцу командовања приликом планирања и припреме задатка, дошло до пропуста који немају кривично правну, већ евентуално дисциплинску тежину, а у вези са ланцем командовања, што се несумњиво утврђује из исказа саслушаних сведока и садржине налаза и мишљења стручних особа, која су у форми вештачења спроведена током предистражног поступка, наводи се у саопштењу.

„Тужилац је имао у виду и ценио и чињеницу да је против бригадног генерала Предрага Бандића и генерал-мајора Ранка Живака покренут дисциплински поступак и та околност није утицала на став тужилаштва да буде донета другачија одлука. Одлука тужилаштва базирана је и поткрепљена искључиво на прикупљеним доказима током предистражног поступка”, наглашава се у саопштењу тужилаштва.

Тиме је, како ствари стоје, стављена тачка на најтежу ваздухопловну несрећу у новијој историји Србије.

Поменуте комисије свој рад завршиле су у року од неколико недеља после удеса. Комисија за основно испитивање удеса у свом извештају навела је да је основни узрок удеса људски фактор „који се огледа у неадекватном управљању ваздухопловом у сложеним метеоролошким условима ноћу приликом прилаза за слетање на алтернативни аеродром”.

„Посада је највероватније доживела просторну дезоријентацију”, наводи се у закључцима које је прихватило и тужилаштво. Комисија за утврђивање настанка ванредног догађаја, чији налаз је такође узело у обзир тужилаштво, утврдила је да постоје елементи одговорности војне организације, односно да нису спроведене одговарајуће процедуре.

„Пропусти наведени у извештају нису непосредно проузроковали настанак ванредног догађаја, удес хеликоптера”, навела је ова комисија у извештају.

На основу овог извештаја покренут је дисциплински поступак против генерал-мајора Ранка Живака, команданта РВ и ПВО, као и бригадног генерала Предрага Бандића, команданта 204. ваздухопловне бригаде. Војни дисциплински суд их је казнио забраном напредовања у служби, Бандић у року од две а Живак једне године.

Од саме несреће, случај је имао и политичку конотацију, јер је тадашњи министар одбране Братислав Гашић иницирао спасилачку акцију, а са њом је био упознат и министар одбране Златибор Лончар, што се види и из објављених материјала поменутих комисија.

Због тога су се нашли на удару критика опозиције и дела јавности. Међутим, тужилаштво је после спроведеног предистражног поступка закључило да ни у њиховом случају, мада их није навело поименце, није било кривичне одговорности.

Током ове, због свега што се дешавало може се рећи афере, било је разних гласина, укључујући и ону да су новинари чекали на аеродрому „Никола Тесла” да би од акције спасавања направили медијску рекламу за министре. До данас, нико није понудио ниједан доказ за ту тврдњу.

Са друге стране, очигледно је да су из правосуђа „процурили” неки подаци, од којих је посебно мучно било објављивање детаља из обдукционог налаза по којима је у крви појединих чланова посаде пронађен известан проценат алкохола.

Наравно, то подметање није успело, нити је могуће да у условима непоштовања процедура и лошег времена то буде узрок несреће.

О искуству посаде која је, види се у објављеним материјалима, пружила максимум и страдала на племенитом задатку борбе за дечји живот, да и не говоримо.

У овој несрећи погинули су пилоти мајор Омер Мехић и капетан Милован Ђукарић, механичари летачи заставници Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар Џевад Љајић, анестетичар Мирослав Веселиновић и дечак стар пет дана из породице Адемовић.