Свађа Берлина и Брисела

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Премда су се после британског референдумског „не” Европској унији лидери преосталих 27 држава чланица ЕУ из све снаге трудили да покажу европско заједништво, нова криза је избила на видело, и то баш она која се тиче односа институција ЕУ и држава чланица. Канцеларка Ангела Меркел се успротивила председнику Европске комисије (ЕК) Жан-Клоду Јункеру, који сматра да Свеобухватни економски и трговински споразум (ЦЕТА) између ЕУ и Канаде не треба да ратификују национални парламенти, већ само Европски парламент (ЕП).

Канадски и европски лидери су пре две године формално постигли овај споразум, али је његова ратификација одлагана због европских примедаба на одредбе које се тичу система заштите инвестиција датих у последњем тренутку. Овај систем је кључ сличног, иако знатно амбициознијег, споразума о слободној трговини, Трансатлантског трговинско-инвестиционог партнерства (ТТИП), који се под велом тајне преговара између ЕУ и САД и који у јавности, нарочито немачкој, изазива велико подозрење.

Иако су Јункеру на самиту европски лидери рекли да ће и национални парламенти хтети да расправљају о ЦЕТА, нарочито у светлу тога да је „брегзит” широм ЕУ подгрејао дебату о томе колику је моћ Брисел преотео од земаља чланица, први човек извршног тела ЕУ био је непопустљив. Став да споразум не треба слати на ратификацију и у националне парламенте правдао је проценом правне службе ЕК, јер су чланице на ниво ЕУ пренеле питања трговинске политике.

Немачки и холандски водећи политичари сматрају пак да у овом тренутку управо такав Јункеров однос више шкоди ЕУ, јер даје аргументе евроскептичним политичким партијама широм ЕУ да тврде да њиховим земљама влада бриселска бирократија, а не изабрани народни представници.

Премда је изнела разумевање за Јункеров став, Меркелова је поручила да је ЦЕТА „изражено политички споразум о којем је подробно дискутовано”, али да ће „Бундестагу, наравно, бити омогућено да буде укључен у одлучивање на националном нивоу”.

„Одлука немачког Бундестага играће важну улогу у томе како ће се потом понашати савезна влада у вези с овим питањем”, истакла је канцеларка, очигледно осећајући да је политички осетљив тренутак, како на нивоу ЕУ, тако и у Немачкој, којој за годину дана предстоје савезни парламентарни избори.

Након одлуке о „брегзиту”, она је својим партијским колегама рекла да сада није време за велике промене у ЕУ, нарочито у смислу јачих интеграција и преношења надлежности на Брисел, већ да је неопходно сагледати проблеме и постепено их решавати, тако да грађани ЕУ разумеју политике ЕУ. Изјавом о ЦЕТА она је пак настојала да уједно увери државе и парламенте да и даље имају контролу, али и да подстакне да ЦЕТА буде ратификована.

Њен вицеканцелар и министар економије и трговине Зигмар Габријел био је знатно мање тактичан, рекавши да је Јункеров став „невероватно глуп” и истакао да је Немачка „присталица добрих споразума о слободној трговини”, али да ће терање свих европских земаља на договор са Канадом само изазвати револт.

„Глупо терање на ЦЕТА утицаће да експлодирају теорије завере о споразумима о слободној трговини, укључујући предложени споразум ЕУ и САД. Нико неће веровати да се ово исто неће догодити и са ТТИП. Ако ЕК склопи ЦЕТА (без одобрења националних парламената), ТТИП је мртав.”

Иако немачка власт жела да се овај споразум склопи, њихова бурна реакција се објашњава, с једне стране, жељом да се ублаже страховања домаће јавности око ТТИП, а с друге, да пред савезне изборе смањи аргументе против ЕУ популистичке Алтернативе за Немачку, која ужива све већу популарност.

За коментатора бечког дневног листа „Стандард” Андреаса Шнаудера цео случај показује да „Јункер није научио лекцију”.

„Да ли Јункер зна шта се догађа? Друга највећа економија ЕУ, за коју превише људи још не схвата да је једноставно незамењива због својих стручњака и значаја у свету, рекла је збогом, између осталог, и због тенденције да се све централизује у Бриселу. И ЕК реагује тако што гура у страну националне државе. Британски ураган прети да покрене талас сецесија од ЕУ, а Брисел само повећава размере тог таласа”, истиче Шнаудер и додаје да „узимање за озбиљно забринутости грађана – било да су оне ирационалне, било да су оправдане – допринеће повећању легитимитета и учиниће процес транспарентнијим. „ЕУ је миљама далеко од оба. Овде је реч о политичким, а не правним питањима.”