Стејт департмент: Србија не испуњава стандард у борби против трговине људима

Амерички Стејт департмент ставио је у свом најновијем извештају о трговини људима нашу државу на листу земаља чије владе не испуњавају у потпуности минималне стандарде за борбу против трговине људима, али чине значајне напоре да то ураде, преноси Танјуг. Србија је, наводи се у извештају, „извор, транзит и земља одредишта” за мушкарце, жене и децу, који су жртве трговине људима и принудног рада.

Српске жене жртве су трговине људима, које спроводе српске криминалне групе у суседним земљама и широм Европе, нарочито у Аустрији и Немачкој. Мушкарци су жртве принудног рада, а деца, нарочито ромске етничке припадности, жртве принудног рада и просјачења, као и ситног криминала.

Мигранти и избеглице из Авганистана, Ирака и Сирије, као и суседних земаља, у опасности су да постану жртве трговине људима у Србији, додаје се у извештају.

Србији је, између осталог, замерено што већ три године није усвојен нацрт стратегије за борбу против трговине људима, што 15 година влада не издваја довољно средстава за програме за подршку жртвама и превенцију трговине људима, саопштила је јуче „Атина”, удружење грађана за борбу против трговине људима.

Указано је и на проблем механизма идентификације, јер се из године у годину идентификује мање жртава, наводи „Атина”. Прошле године идентификовано је 36 жртава трговине људима, што је мање него годину дана раније, када је препознато 119. У 2013. години идентификовано је 76 жртава трговине људима.

Међутим у владином Центру за заштиту жртава трговине људима кажу да одређене замерке „не стоје”. Сања Кљајић, директорка овог центра сагласна је да је проблем у томе што стратегија још није усвојена и да држава не издваја довољно новца за подршку програмима заштите. Она додаје и да дуго траје формирање канцеларије Националног координатора за борбу против трговине људима.

Међутим, Кљајићева за „Политику” тврди да није тачно да је систем идентификације жртава трговине људима лош, већ напротив, да је – пример добре праксе.

„То што је број жртава идентификованих опао, не указује да је систем лош”, сматра Кљајићева.

Србија има, објашњава она, систем прелиминарне идентификације у којем учествују сви – полиција, невладине организације, удружења грађана, саме жртве, њихови сродници.

„Притом идентификација не обавезује жртву да учествује у судским поступцима, што код других држава није случај. Наводити да смо ми у том смислу лошији од БиХ и Црне Горе, где систем идентификације зависи од правосудних органа је нерелевантно”, оцењује Кљајићева.

Проблем је у томе, објашњава она, што је полиција највеће ресурсе морала да усмери у правцу санирања мигрантске кризе. Механизам је такав да је полиција главна полуга, која обавља прелиминарну идентификацију жртава трговине људима.

„Међу мигрантима је било немогуће идентификовати жртве трговине људима по међународним стандардима”, оцењује директорка владиног центра.

Мигранти су стално у покрету, а циљ им је само да дођу до земље дестинације. Они због тога, објашњава Кљајићева, углавном прикривају све проблеме које имају. Међународни стандарди прописују, напомиње она, да код жртве трговине људима морате да поштујете период њене рефлексије – да је пустите три месеца да се здравствено, психички и физички стабилизује.

„Како можете да их идентификујете током боравка од по неколико сати кроз Србију? Они то одбијају”, тврди Сања Кљајић.

Најновији извештај Стејт департмента, напомиње Јелена Хрњак из НВО „Атина”, порука је свима који се баве заштитом жртава трговине људима да држава није испунила оно што је требало, због чега смо и стављени на листу за праћење.

„Све што је постојало у овој области почело је да се урушава и да стагнира. Иако су разни министри најављивали, држава већ пету годину не отвара склониште за жртве трговине људима”, каже Хрњак.

Она тврди да је систем прегломазан и пресложен, те да зато не може да одговори на потребе особа које су идентификоване као жртве.

Из НВО „Астра”, која се такође бави проблемом трговине људима, кажу да нису изненађени негативним извештајем Стејт департмента јер су у њему набројани исти проблеми са којима се у овој области годинама суочавамо на институционалном и државном нивоу.

„Ово поље је прилично институционално непокривено”, каже Катарина Ивановић, представница „Астре”.

Она сматра да је казнена политика блага, а да су изречене казне за кривична дела трговине људима најчешће мало изнад минимума. Такође, додаје да је ова област и даље у надлежности граничне полиције која је прошле године била заузета избеглицама.

„Најављене су реформе у МУП-у при којима ће ову надлежност преузети криминалистичка полиција. Надамо се да ће се тада побољшати процес идентификације жртава, као и истраге”, закључује Катарина Ивановић.