Информатика – обавезан предмет за српске тајкуне

Српски ИТ сектор, чији је нето извоз већи од „Фијата” и „Железаре” заједно, најбољи је доказ да држава највише помаже привреди онда кад јој ништа не помаже. То је важна лекција о бизнису коју српски тајкуни још нису савладали.

Од почетка кризе готово да није било економског скупа на којем крупни капиталисти нису прекукали како их је држава заборавила, како пословни амбијент није добар, систем не ваља, како је пореска политика дестимулативна и како су им курсне разлике појеле профит. Притом је медијска пажња коју добијају они који се неоправдано сматрају српском пословном елитом у потпуној несразмери с њиховим билансима. Јер, перјанице овдашњег бизниса до гуше су у кредитима, па би да порески обвезници, с којима својевремено нису делили свој профит, сада поднесу терет њихових дугова.

И док су се овдашњи тајкуни бавили производњом тужбалица, статистика је евидентирала да су током ове кризе (у периоду од 2008. до 2015. године), извозни приходи од ИТ услуга утростручени. Тајкуни, претежни увозници, оплакивали су сваки пад динара, а „компјутераши”, радећи у тишини, у размени с иностранством забележили су суфицит. И то без подршке државе и без озбиљног присуства великих страних компанија, које са собом доносе знање и технологију. Настали су готово стихијски, користећи у највећој мери домаћу памет. Један од њих – Мирко Топалски, оснивач и извршни директор компаније „Еипикс”, која се бави производњом компјутерских игрица – истицао је како је од почетног капитала 2007. године имао само бабину гарсоњеру. Данас игрице извози у Америку.

Они који су минулих година радили у тишини најгласније су разбили бројне економске стереотипе и мантре које у Србији шире представници крупног капитала. Колико год то онима који су стасали на државној помоћи деловало невероватно, ови, у највећој мери млади људи, бизнис су направили без подршке државе.

Српски крупни капиталисти нису далеко од истине кад кажу да пословни амбијент није добар, а да високи намети гуше привреду. Али онима који су ухлебљење нашли у ИТ сектору, систем, какав год да је, није сметао да зараде. Како показују статистички подаци, просечна зарада рачунарског програмера у Србији износи 1.077 евра, а овај сектор је само током 2014. године остварио чист профит од 32 милиона евра.

Представници ИТ сектора тиме су разбили још једну мантру – да је српска радна снага јефтина и необразована.

Такође, врло често од овдашње привредне елите може да се чује како би њихови пословни домети били много већи да им профит не поједе нелојална конкуренција. Сива економија у ИТ услугама, такође, цвета. На чак две трећине рачунара у Србији инсталирани су пиратски софтвери.

Својевремено, Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, хвалио се како на свом радном столу нема компјутер, јер га и не користи.

Ако се Национални просветни савет предомисли и у школу ипак уведе информатику као обавезан предмет, прва генерација полазника, уместо основаца, могли би да буду српски тајкуни.

Ако ови нови клинци, који су бизнис направили на паметним телефонима, нешто могу да учине за српску привредну сцену, то је да на адресу пословног клуба „Привредник” у Шекспировој улици пошаљу уџбеник „Информатике”. С посветом, наравно: „Лекције о бизнису каквог нисте познавали”.