Informatika – obavezan predmet za srpske tajkune

Srpski IT sektor, čiji je neto izvoz veći od „Fijata” i „Železare” zajedno, najbolji je dokaz da država najviše pomaže privredi onda kad joj ništa ne pomaže. To je važna lekcija o biznisu koju srpski tajkuni još nisu savladali.

Od početka krize gotovo da nije bilo ekonomskog skupa na kojem krupni kapitalisti nisu prekukali kako ih je država zaboravila, kako poslovni ambijent nije dobar, sistem ne valja, kako je poreska politika destimulativna i kako su im kursne razlike pojele profit. Pritom je medijska pažnja koju dobijaju oni koji se neopravdano smatraju srpskom poslovnom elitom u potpunoj nesrazmeri s njihovim bilansima. Jer, perjanice ovdašnjeg biznisa do guše su u kreditima, pa bi da poreski obveznici, s kojima svojevremeno nisu delili svoj profit, sada podnesu teret njihovih dugova.

I dok su se ovdašnji tajkuni bavili proizvodnjom tužbalica, statistika je evidentirala da su tokom ove krize (u periodu od 2008. do 2015. godine), izvozni prihodi od IT usluga utrostručeni. Tajkuni, pretežni uvoznici, oplakivali su svaki pad dinara, a „kompjuteraši”, radeći u tišini, u razmeni s inostranstvom zabeležili su suficit. I to bez podrške države i bez ozbiljnog prisustva velikih stranih kompanija, koje sa sobom donose znanje i tehnologiju. Nastali su gotovo stihijski, koristeći u najvećoj meri domaću pamet. Jedan od njih – Mirko Topalski, osnivač i izvršni direktor kompanije „Eipiks”, koja se bavi proizvodnjom kompjuterskih igrica – isticao je kako je od početnog kapitala 2007. godine imao samo babinu garsonjeru. Danas igrice izvozi u Ameriku.

Oni koji su minulih godina radili u tišini najglasnije su razbili brojne ekonomske stereotipe i mantre koje u Srbiji šire predstavnici krupnog kapitala. Koliko god to onima koji su stasali na državnoj pomoći delovalo neverovatno, ovi, u najvećoj meri mladi ljudi, biznis su napravili bez podrške države.

Srpski krupni kapitalisti nisu daleko od istine kad kažu da poslovni ambijent nije dobar, a da visoki nameti guše privredu. Ali onima koji su uhlebljenje našli u IT sektoru, sistem, kakav god da je, nije smetao da zarade. Kako pokazuju statistički podaci, prosečna zarada računarskog programera u Srbiji iznosi 1.077 evra, a ovaj sektor je samo tokom 2014. godine ostvario čist profit od 32 miliona evra.

Predstavnici IT sektora time su razbili još jednu mantru – da je srpska radna snaga jeftina i neobrazovana.

Takođe, vrlo često od ovdašnje privredne elite može da se čuje kako bi njihovi poslovni dometi bili mnogo veći da im profit ne pojede nelojalna konkurencija. Siva ekonomija u IT uslugama, takođe, cveta. Na čak dve trećine računara u Srbiji instalirani su piratski softveri.

Svojevremeno, Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, hvalio se kako na svom radnom stolu nema kompjuter, jer ga i ne koristi.

Ako se Nacionalni prosvetni savet predomisli i u školu ipak uvede informatiku kao obavezan predmet, prva generacija polaznika, umesto osnovaca, mogli bi da budu srpski tajkuni.

Ako ovi novi klinci, koji su biznis napravili na pametnim telefonima, nešto mogu da učine za srpsku privrednu scenu, to je da na adresu poslovnog kluba „Privrednik” u Šekspirovoj ulici pošalju udžbenik „Informatike”. S posvetom, naravno: „Lekcije o biznisu kakvog niste poznavali”.