Мајстори софтвера – најбоље из Србије

Економисти су коначно поверовали инжењерима – једнодушни су у оцени да сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у Србији може бити један од покретача привредног раста и развоја. Извозни приходи од ИКТ услуга у периоду 2008–2015. утростручени су, а од компјутерских услуга увећани чак четири пута. Према подацима Народне банке Србије, укупан извоз ИКТ услуга у 2015. достигао је 678,3 милиона евра, а њихов прошлогодишњи нето извоз, односно разлика вредности увоза и извоза, достигла је 317,4 милиона евра, што је знатно више од укупног учинка, мереног истим аршином, „Фијат-Крајслера Србије” и „Железаре Смедерево”

Већи нето извоз у прошлој години остварен је само од извоза кукуруза – 330,6 милиона, а мало бољи спољнотрговински биланс имали су и извозници смрзнутог воћа – 318,2 милиона евра.

Упркос не баш много наклоњеном окружењу, тромости и неупућености остатка привреде у то шта она може да им пружи, зналци тврде да индустрија информационих технологија (ИТ) крупним корацима граби у лепшу будућност, а за собом вуче и целокупну српску економију.

Српска индустрија софтвера на светским листама је између 30. и 50. места, што је најбољи резултат наше привреде.

Она је најбоље што Србија има.

– ИТ индустрија бележи најбржи раст, а њен допринос националној економији све је видљивији – тврди Татјана Матић, државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. – Око 2.000 компанија у Србији данас запошљава више од 6.000 високообразованих ИТ стручњака. Њихове способности и учинак, али и квалитетан пословни простор и ИКТ инфраструктура, учинили су нашу земљу привлачном за највеће светске ИТ компаније, које су овде отвориле развојне центре.

Према неким проценама, одмах би могло да се запосли 30.000 ИТ стручњака, који би имали плату најмање двоструко већу од просечне у привреди. Али српски ИТ сектор вапи за новим кадровима, којих нема, нарочито за програмерима. У 2014. години на факултетима и високим школама стручна и академска звања из ИТ и сродних области стекло је само око 3.700 младих људи, а добили смо и 65 доктора наука.

– Према подацима портала „Инфостуд”, у 2015. години објављено је више од 3.400 огласа у којима се посао нуди стручњацима за ИТ, у поређењу са 2.600 огласа у 2014 – указује Јелена Јовановић, секретар Удружења за електронске комуникације и информационо друштво ПКС. – Годишњи раст је 30 одсто, а компаније предвиђају да ће се овај тренд раста наставити и у наредном периоду, јер ће Европској унији до 2020. недостајати више од 900.000 ИТ стручњака.

До 2020. у Србији би могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у области нових информационих технологија, а држава је поставила циљ да се до 2020. извоз услуга у ИТ сектору повећа на милијарду евра.

Јовановић указује да је софтвер једини производ који можемо да извеземо у Кину, Канаду, Америку...

– Баш зато је један од приоритета Министарства за трговину, туризам и телекомуникације подстицање примене ИКТ-а у образовању, као и подршка увођењу новог, обавезног предмета информатике и рачунарства у основно и средње образовање – истиче Татјана Матић.

Српску јавност непријатно је изненадила недавна одлука Националног просветног савета да одбије предлог Министарства просвете да се информатика уведе као обавезни предмет у основне школе. Савет је сматрао да је идеја добра, али да би у реализацији могли да настану проблеми, јер школе немају неопходну опрему и интернет.

Помоћница министра просвете Снежана Марковић, у изјави за Танјуг, казала је да је неоправдан страх НПС-а. Министарство трговине и телекомуникација пре четири године опремило је све основне школе дигиталним кабинетима, а више од 80 ученика има своје уређаје – паметне телефоне и таблете. Национални просветни савет вероватно чека неке идеалне услове, али, према речима Марковићеве, „никад нећемо имати идеалне услове, јер се то неће десити”.

Може и више и боље

У овој „Години предузетништва” Министарство трговине, туризма и телекомуникација подстиче ИТ предузетништво кроз стартап, односно кредите за почетнике и иновативне кредите, за које је ове године обезбедило 50 милиона динара. Поред тога, за програме развоја информационог друштва невладиног сектора издвојило је 45 милиона динара, а управо се покреће пројекат за преквалификацију жена у ИТ сектор.

Посленици ИТ сектора, међутим, очекују много више, што је разумљиво. Тврде да може и боље и више.

Дејан Ранђић, оснивач и директор „ИЦТ хаба” – Центра за технолошко предузетништво и агенције „ДНА комуникејшнс”, указује да је највећи проблем с којим се суочавају они који желе да покрену сопствени ИТ бизнис баш недостатак извора финансирања и правни оквир. „ИЦТ хаб” ће им бити подршка кроз инвестициони фонд који покреће. Надлежнима поручује да би било најбоље да следе примере односа државе према ИТ индустрији у Чилеу и Израелу, земљама које су привукле стотине компанија из овог сектора и остварују велике приходе.

Вук Губеринић, оснивач и директор „КарГо”, стартапа који се развија у „ИЦТ хабу”, замера држави што недовољно користи ИТ како би побољшала услове пословања.

– Тако Народна банка Србије каже да се крши закон о девизном пословању при коришћењу „Пејпала”, најпознатијег светског сервиса за интернет плаћање, који је и сама одобрила – каже Губеринић. – НБС тврди да су трансакције путем „Пејпала” резервисане за трговину са нерезидентима, што говори о непознавању техничког пословања „Пејпала”.