С Кишом и Андрићем код Кустурице

Андрићград – У оквиру Видовданског сајма књига у Андрићграду, као једна од његових средишњих манифестација, у Андрићевом институту минулог викенда представљена је књига Миливоја Павловића „Венац од трња за Данила Киша”, настала поводом осамдесете годишњице рођења и четврт века од смрти великог писца.

Издавач ове обимне књиге од око шест стотина страница је „Службени гласник Републике Србије”.

О књизи и значају Кишовог дела за продор наше књижевне уметности у свет модерних идеја говорили су др Јован Делић, угледни критичар и професор Филолошког факултета у Београду, доцент др Маја Радонић с Факултета за културу и медије и аутор Павловић.

Прочитани су и фрагменти о релацијама између Андрића и Киша, који је нашег нобеловца сматрао (уз Црњанског и Крлежу) неком врстом књижевног учитеља, а презентован је и превод мање познатог текста Данила Киша о раним филмовима Емира Кустурице, објављен још октобра 1985. у париском „Монду”.

Професор Делић нагласио је да Павловићева књига доноси релевантан пресек Кишовог живота и дела и садржи огромну документациону подлогу, драгоцену за боље разумевање књижевног опуса овог великана.

„Дошло је време за још озбиљније проучавање дела Данила Киша у широком контексту светске књижевности”, рекао је Делић, додајући да ће књига „Венац од трња за Данила Киша” допринети да број читалаца и тумача Кишове књижевне оставштине стално расте, као што ће и рецепција тог опуса у међународним размерама непрестано увећавати углед и домете српске културе.

„Данило Киш био је бескрајно осетљив и неизмерно даровит”, казала је др Маја Радонић, подсетивши на обиље докумената о његовом животу које Павловић премијерно објављује у овој књизи, укључујући досад непознату преписку (с Крлежом, на пример) и тестамент о жељи да буде сахрањен по православном ритуалу.

Раније се мислило да тај тестамент не постоји. Радонићева је напоменула да је Павловићев пројекат – у који је укључио 35 најугледнијих истраживача и људи који су познавали Киша и његово дело – нека врста замене за симпозијуме и округле столове којих поводом Кишових годишњица, нажалост, у нас није ни било.

Аутор Павловић подсетио је да је Киш – иако космополита и светски путник – писао и сањао на српском језику, и да је на том језику постао писац. „Овај језик је његова права отаџбина”, рекао је Павловић.

„Киш је био неуморан у борби за највише стилске вредности српског језика и српске културе. Вукући за собом наслеђе локалних битака, Киш је боје и мирисе нашег поднебља учинио блиским и оним читаоцима који не познају изворно матерњу мелодију српског језика. Заједно с Кишом и Андрићем, уз Кустурицу као најпознатијег српског уметника, српска култура учествује у глобалној авантури савремене епохе”, рекао је Миливоје Павловић.

Андрићев институт заједнички су основале владе Србије и Републике Српске 2013. године. Ова научна установа смештена је на централном тргу Андрићграда, који је Емир Кустурица утемељио на обали Дрине у Вишеграду, граду детињства Иве Андрића.