Одакле је стигла пушка

Житиште – У недељу је готово цео дан трајало саслушање Синише Златића у Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, где га је привела полиција због сумње да је извршио петоструко убиство и при том, што теже што лакше, ранио још преко двадесет грађана.

Све се догодило у ноћи између петка и суботе у башти кафића „Макијато” која је била препуна гостију као и, уосталом, цела варошица која обично у време традиционалног Пиле феста има бар три пута више гостију него становника.

Као што је објављено у вести која је обишла свет, Златић је, изазван љубомором, најпре пуцао у бившу супругу, а онда и у друге госте у њеној близини. У рукама је држао аутоматску пушку из које је насумице у масу испаљивао рафале.

У недељу су се у Житишту још препричавале околности краве драме каква се у овој варошици није догодила ни у време Другог светског рата, последњег оружаног сукоба на овом подручју.

Као у време масовних стрељања у рату, убица је аутоматом косио недужне младе људе који су били начичкани у башти у којој је свирала музика.

Тако се догодило да један метак озледи више људи, а један метак је смртно погодио младића, пошто је прошао кроз тело девојке која је, срећом, преживела. Окупљени млади свет је најпре бесомучно и у стампеду бежао јер се није знало ко и зашто пуца.

Неки нису приметили ни да су тешко рањени па је тело једног страдалог момка нађено на двеста метара од стратишта.

Претпоставља се да је сам кренуо ка амбуланти, али тамо није стигао већ је искрварио на путу. До доласка хитне помоћи тражила су се друга решења, па су после умотавања рана гардеробом, рањени стављани у приватне аутомобиле и вожени пут здравствених установа.

Ретки пролазници у Житишту, које је јуче било углавном пусто, окупљали су се око табли где су биле постављене свеже осмртнице страдалих у крвавом нападу.

Осим о самом догађају, овде се највише причало о аутоматској пушци којом је извршен злочин, као и о још једном примерку истог наоружања који је, према изјави министра полиције, нађен у Златићевој кући. Његова породица стигла је овамо из Хрватске на почетку рата.

Тада је Синиши имао око петнаестак година, а питање је када је и како стигло поменуто наоружање и ко је за то одговоран.

У Житишту се, поводом крвопролића, појавила и другачија прича о самом Синиши.

Док се, углавном, тврдило да је он миран и примеран човек, сада се тврди, нарочито у породици покојне Дијане, да је био насилан и да је, док су живели заједно, супругу малтретирао и понашао се насилнички.

Док њени кажу да су његово понашање пријавили Центру за социјални рад и полицији у Житишту, у ове две институције то демантују.

Трагедија у Житишту, после многих сличних које су се догодиле у нашој земљи, била би бар донекле ублажена ако би после ње грађани почели да храбрије пријављују држање оружја и насилничка понашања свуда око нас.

И да надлежне институције на све пријаве увек предузимају озбиљне кораке.