Ко кога јури у „Јури”

Запослени у „Јури” у Лесковцу – а „Јуре” има у још два места у Србији – жалили су се протеклих месеци да им Јужнокорејци не дозвољавају да током радног времена оду ни у тоалет, а да не говоримо о пушачким паузама и изласку с посла због породичних обавеза. Па се ту износе приче које остављају лош утисак о нашим страним газдама.

Део медија подржавао је радничко незадовољство, државни функционери се нису изричито изјашњавали, а ја сам се тим поводом сетио једног мог боравка у Јужној Кореји, има томе 25 година, када сам се, заједно с представницима многих земаља, на лицу места упознао с развојем и привредним системом те земље, начином рада и живота Корејаца. Јужна Кореја је, наиме, 1950. године, после крвавог корејског рата, имала национални доходак од 57 долара, а 1989. већ 25.000, док данас има 45.000.

Кад је семинар завршен, домаћини су нас анкетирали: шта сваки учесник сматра да је (од двадесетак понуђених одговора) главни фактор тако брзог напретка њихове земље. Наведени су: стране инвестиције, посебно америчке, природна богатства, систем и реформе, менаџмент, трудољубивост и радне навике. И гле: највећи број нас је, касније смо сазнали, написао да је радна дисциплина и трудољубивост један од главних фактора.

Корејце и у Азији сматрају једним од највреднијих народа. Ни у институту где смо имали петодневни семинар, ни у фабрикама које смо посетили, никога, сем службених лица и радника безбедности, нисмо срели у ходницима. Рекли су нам да се ходници у установама зими не греју, ради уштеде, али и зато што нема потребе, јер сви су на радним местима. Запослени у погонима које смо обилазили нису уопште обраћали пажњу на нас посетиоце – били су концентрисани на своје машине и алате. У двориштима фабрика – никога сем оних који брину о хигијени и баштама, на улицама такође мало света. „Ми пружамо све услове нашим радницима, бринемо о њиховом стандарду, становању, породицама, школовању деце, али тражимо радну дисциплину и поштовање радног времена”, причао нам је наш домаћин у тадашњој фирми „Samsung cornig”. На семинару смо сазнали да су по неким статистикама Корејци у то време радили 40 одсто више од Американаца, а 25 одсто више од Јапанаца.

Ево сада Корејаца код нас, у другом амбијенту. У земљи која је неколико деценија имала радничко самоуправљање и где су радници, иако нису били власници, одлучивали о многим важним питањима, а директори и менаџери морали да гутају и одлуке које им се нису допадале. То самоуправљање се надовезивало и на многе ратове вођене на овим теренима, на некадашња робовања великим империјама, на специфичне обичаје. Наш човек је навикао на другачији приступ раду, који се разликује од корејског и многих других народа на далеком азијском континенту. И не само од њих.

Наш човек воли и свечаности, воли да слави јубилеје и рођендане, да иде на свадбе, да поштује празнике. А крсно име и славе су светиња. Народ смо друкчијих навика и обичаја од корејских.

Неспоразуми због којих се сада у „Јурама” у Србији јуре менаџери, с једне, и неки радници и њихове синдикалне вође, с друге стране, свакако произлазе из непознавања нашег менталитета. Требало је да се Корејци више упознају с нашом традицијом и да свој приступ мало прилагоде нашем тлу и ветровима који овде дувају. Пресадити у Србију обичаје и стандарде који важе за Корејце тежак је посао, јер су Срби по менталитету отпорни на такве покушаје. Да су Корејци мало више проучили, пре него што су кренули у производњу и рад, наш менталитет и обичаје, свакако би се нашла нека решења која би задовољила обе стране.

Грешка је и у томе што с наше стране (од државе или локалних власти) није било одговарајуће едукације у вези са обичајима и стандардима рада и пословања у далекој земљи из које су дошли да инвестирају код нас. У свом интересу, разуме се, али корисном и за нас. Нека златна средина би се нашла и неспоразума каквих сада има не би било или би их било знатно мање. Наши људи, на чију вредноћу и способност се ретко жале у западноевропским земљама или у Америци, и овде би се показали како треба, па „Јура“ ујдурме не би ни било.

*Публициста и књижевник