Игре око игара

Када је, пре седам година, одлучено да се oлимпијске игре први пут одрже у Јужној Америци, помно су проучене све добре и лоше стране те идеје. Политичка ситуација у Бразилу била је стабилна, земља је доживљавала привредни процват, па су се реалним чинили рокови за изградњу потребних објеката и пратеће инфраструктуре. У међувремену је смењена председница Дилма Русеф, наступила је рецесија, стизале су вести о слабијој продаји карата од очекиване, дошло је до рушења већ завршене бициклистичке стазе и, поврх свега, изградња путне и железничке (метро) мреже није се одвијала по плану, уз претњу од саобраћајног колапса.

Свет је тај развој догађаја пратио без већег узбуђења, наоружан искуством да, како је неко рекао, „грађевинска кашњења могу да се сматрају незваничном олимпијском дисциплином”. И заиста, поред Антверпена 1920. и Лондона 1948, који су се херојски прихватали организације игара убрзо после светских ратова, остали градови домаћини су са много мање оправдања доспевали у временску оскудицу.

Верује се да ће и Рио искористити своју шансу, мада је рецесија оставила дубоке трагове. С једне стране, јасно је да Копакабана и друга одредишта за водене спортове неће моћи да се ослободе у потребној мери фекалног загађења и опасних заразних клица, а с друге стране, опште осиромашење довело је до пораста криминала. И мада ће учеснике и посетиоце игара чувати 85.000 наоружаних полицајаца, чувени бразилски фудбалер Ривалдо упозорио је недавно да је недолазак најбољи начин избегавања локалног „ендемског насиља”.

Указујући поверење Рију, Олимпијски комитет је имао у виду и заразне болести. Искуство је указивало да су такви масовни скупови расадник за грип и мале богиње, те да су неминовно праћени епидемијом пролива. Рачунало се, наравно, и на заразе које се преносе инсектима, односно зглавкарима. Једино изненађење представљала је прошлогодишња појава зика грознице. Њу преносе комарци одговорни за још бар две болести присутне у области Рија – денгу и чикунгуњу, док се трећа и најопаснија, жута грозница, јавља само у севернијим крајевима Бразила.

Када је пре две године Фифа организовала Светски куп у Рију, дошло је око 600.000 страних посетилаца. Бразилски епидемиолози су предвидели да би денга могла да погоди између три и 29 особа. Заразила су се два Американца и један Јапанац, а сва тројица су путовала у 500 километара удаљени Бело Хоризонте. Исти стручњаци процењују да током три седмице августа није вероватно да ће се вирусом зика и денге заразити више од по једне-две особе.

Разлози оптимизму су неповољна сезона за комарце (тамо је тада најхладнији период године), околност да се главна жаришта зика грознице налазе око 2.000 километара северније и извесност да ће Рио бити енергично запрашиван инсектицидима. Осим за труднице, зика грозница је блажа болест од денге и чикунгуње. Њена лоша страна је што, осим путем комараца, некада може да се пренесе и спермом.

Иницијатива америчког професора права, коју је подржао троцифрен број научника (али ниједан епидемиолог нити инфектолог), да се олимпијске игре изместе ван Бразила, неоснована је бар из два додатна разлога. Прво, број туриста у Рију неће бити упадљиво повећан, јер ће контратежу навали навијача представљати знатно смањени долазак учесника стандардних туристичких путовања. Друго, зика грозница постоји у 60 земаља, па би одустајање од Рија смањило број међународних путовања у земље угрожене зика вирусом за само 0,25 одсто.

Остаје нам да се уздамо у очекивања организатора да ће недаће бити отклоњене, те да ћемо 5. августа са задовољством гледати пренос отварања игара са (праве) Маракане.

*Професор универзитета, епидемиолог