Два Ђоковићева императива

Од нашег извештача
Вимблдон – Новак Ђоковић у суботу није изгубио вимблдонску титулу, него је добио неопходан предах за олимпијско злато. Без обзира колико ово некоме необично звучало, баш је тако. Велики шампиони се никада не концентришу на пропуштене прилике него се одмах окрећу наредним изазовима. То поготово важи за тенис, где се велики догађаји нижу као на текућој траци. Док дланом о длан, ето Олимпијаде. Још једном дланом о длан и ето Ју-Ес опена.

Новак је свестан два императива која мора да испоштује да би се већ за коју недељу вратио на победничку стазу. Први је – мора да заборави Вимблдон што пре. Не сме да тугује превише за пропуштеним у поразу од Сема Кверија, већ да сву енергију, када за то дође време, усредсреди ка наредним подвизима.

– Ја верујем у позитивне ствари – потврдио је свој холистички приступ животу.– Пре доласка у Лондон освојио сам сва четири гренд слема у низу и циљ ми је да се усредсредим на то, а не на неуспех на Вимблдону.

Други императив је – мора добро да се одмори:

– Квалитетан предах ми је много недостајао у свим овим месецима и годинама великих победа. Сада ми је баш то неопходно.

С обзиром да не игра Дејвис куп за две недеље у Београду и да постоји могућност да прескочи Канадски опен крајем јула, пред њим је скоро месец дана одмора и времена са породицом. Довољно да напуни батерије, те да у Рију и на Флашинг Медоузу настави тамо где је стао на Вимблдону.

Срећа у несрећи је да Новак у Лондону није изгубио од неког од највећих ривала већ од много слабије рангираног Кверија. Срећа у несрећи зато што овај неуспех неће пореметити њихов однос снага који је толико убедљиво у корист српског аса.

Зато ова елиминација може да оде у архиву као чудо од три дана, а не знак да је сада неко бољи од Новака. Не, Ђоковић је и даље без премца у данашњој генерацији асова и нема ни најмање дилеме да ће наставити јуриш на Федерерових 17 гренд слемова и на остале рекорде.

Зато је сада за његов статус у историји веома важно ко ће освојити Вимблдон. Најбоље је – било ко само не Швајцарац. Јер ако Роџер подигне лествицу на 18 гренд слем пехара, биће заиста много теже Ђоковићу да га стигне или престигне.

Иако је елиминисан већ у трећем колу, Новак није из Вимблдона отишао без иједног рекорда. Са два тријумфа је стигао до серије од 30 узастопних победа на гренд слемовима у Опен ери, од 1968, када је и професионалцима дозвољено да се такмиче на овим турнирима.

Више од њега су постигли само двојица тенисера, али у аматерском добу, пре 1968. Рекордер је Дон Баџ са 37 победа, док је Род Лејвер други са 31. Баџ је био непобедив од Вимблдона 1937. до Ју-Ес опена 1938, а Лејвер је свој низ постигао од Аустралијског опена 1962. до финала Ролан Гароса 1968. Он између ове две године није играо због тога што је прешао у професионалце. Лејвер је у 1969. постигао Гренд слем, освојивши све четири титуле, али је ова серија стигла до 29 победа, јер је већ на следећем гренд слему поражен у осмини финала. Било је то на Вимблдону 1970, пошто у Мелбурну и Паризу те године није играо.

Фатални терен број 1

Ово није био први Новаков пораз или компликован меч на терену број 1. Пре седам година је на њему изгубио од Томија Хаса, потом се много мучио са Бернардом Томићем 2011, па са Марином Чилићем 2014. и Кевином Андерсоном 2015.

Овај терен је отворен према небу, као и сви остали осим Централног, па јако сунце омета поглед људима који користе контактна сочива. Наравно, Новак је губио и на Централном терену, тако да то ипак није кључни разлог пораза.

Иначе, планирано је да овај терен добије кров од 2019. Радови почињу чим се турнир заврши, коштаће близу 100 милиона евра, а капацитет ће бити повећан на 12.400 места. То значи да ће за три године, комбиновано са Централним тереном који има 15.000 места, три петине вимблдонског аудиторијума бити покривено.

Највећи вимблдонски шокови

Новаков пораз од Кверија већ је уврштен у највеће вимблдонске шокове у историји. Њихов редослед по интензитету је ствар процене, а хронолошки овако иду:

1. Пораз Бориса Бекера 1987. после две узастопне титуле, против аустралијског аутсајдера Дуена, у првом колу.

2. Пораз Штефи Граф 1994. после три узастопне титуле, од Американке Мекнил, у првом колу.

3. Пораз броја 1, Мартине Хингис, 1999. од 16-годишње квалификанткиње Јелене Докић, у првом колу.

4. Пораз Пита Сампраса, тада рекордера са седам титула, од Швајцарца Бастла 2002, у другом колу.

5. Пораз браниоца титуле, Лејтона Хјуита, 2003. у првом колу, од Хрвата Карловића.

6. Пораз двоструког шампиона Рафаела Надала у другом колу 2012. од Чеха Росола.

7. Пораз седмоструког шампиона Роџера Федерера у другом колу 2013, од Украјинца Стаховског.

8. Пораз Новака Ђоковића, броја 1, од Американца Кверија, у трећем колу 2016, после две узастопне титуле.