Хоће ли Блер одговарати за ратне злочине

Против Џеремија Корбина, левичарског лидера Лабуристичке странке, умало није извршен унутарстраначки пуч сличан оном који је пре месец дана изведен против председнице Бразила Дилме Русеф. Разлог што су лабуристички парламентарни посланици против свог шефа јесте – Ирак. По једној теорији, коју јуче и прекјуче преносе сви медији, лабуристички парламентарци прибојавају се шта би све могао да каже Џереми Корбин против некадашњег премијера Тонија Блера, кога је одувек подржавала стара посланичка лабуристичка гарда.

Данас напокон излази извештај Чилкотове комисије о британском учешћу у рату против Ирака, дванаест година пошто су ту земљу напале САД и Велика Британија изговарајући се лажним извештајима да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење. Рат је поведен под вођством Џорџа Буша и његовог „послушника” Тонија Блера, без резолуције УН, а у њему је страдало 179 британских војника и неколико хиљада Американаца, док се број ирачких цивилних жртава мери стотинама хиљада. Последице овог непотребног рата и хаоса који је настао на Блиском истоку осећају се данас више него икада. Па ипак нико до сада није одговарао, а мале су шансе да ће Тонију Блеру или Џорџу Бушу фалити длака са главе, ма шта да је утврђено у обимном извештају који се саставља још од 2009. године, а састоји се од дванаест томова и има 2,6 милиона речи.

Гордон Браун је наследивши Тонија Блера (2007) основао комисију за испитивање околности грешака и последица тог рата. Изабрао је сер Џона Чилкота да надгледа петочлану комисију чији је један члан, историчар, недавно преминуо. У фокусу овог штива биће, како се очекује, грешке и пропусти обавештајних служби, ослањање аналитичара на непоуздане изворе информација и (зло)употреба ових података како би се створио мотив за отпочињање рата. Они који буду имали довољно стрпљења моћи ће, кажу упућени, да прочитају како је изведена војна интервенција и зашто није направљен никакав план за време после инвазије.

Иако су многа непочинства у овом рату већ добро позната, бар двојици политичара, ван лондонске политичке елите, неће бити тешко да загреју столицу и добро прочитају неке од детаља – а пре свега оне који указују на одговорност тадашњег премијера Тонија Блера за бесмислени рат у који је увукао Британце. Алекс Салмонд, бивши премијер Шкотске, и Џереми Корбин, на челу највеће опозиционе Лабуристичке странке, траже да се Тони Блер изведе пред суд уколико се у овом извештају, који је по обиму већи од сабраних дела о Харију Потеру, утврди да је у рат кренуо само зато што је хтео да послуша Џорџа Буша, и да је тиме уништио многе британске породице, учествовао у убијању ирачких цивила и проузроковао фаталне последице у својој земљи и у свету.

У ауторском тексту шкотског политичара који је предводио кампању за шкотску независност пред референдум 2014, Салмонд изражава наду да ће извештај пружити шансу Корбину да покаже разлику између њега и бившег лабуристичког премијера (Тонија Блера) који је увео своју земљу и свет у катастрофу. Пре него што је постао председник лабуриста, Корбин је тридесет година био посланик и гласао увек против војних интервенција и ратова, иако су његове партијске колеге одобравале ратне британске авантуре.

Шкотска, после „брегзита”, неће допустити да је Британија извуче из Европске уније јер је гласала за останак у ЕУ. Помиње се да ће нови референдум о шкотској независности ускоро бити поново заказан.

Као један од најутицајнијих шкотских политичара, Салмонд такође упозорава да би Блеру морало да се суди. Јер ако се политичар (Тони Блер) извуче без икаквих последица, за то што је преварио и владу и парламент и лагао их око оружја за масовно уништење, „онда британски политички живот остаје без иједног стандарда или моралног кодекса”. Нема наде да ће се убудуће спречити неки нови сличан бесмислени рат, додаје Салмонд.

У међувремену породице британских жртава оптужују Блера да је окрвавио руке и прибојавају се да ће и овај извештај бити само замајавање и куповина времена. Лабуристички парламентарци страхују међутим од Корбинове реакције, јер би са Блером могли и они да буду позвани на одговорност.

Све се то дешава помало иза сцене, јер на главној позорници је „брегзит”. Стожери победничке „брегзит” опције не знају шта ће са  својом победом. После повлачења Бориса Џонсона из трке за место лидера конзервативаца, Најџел Фараж, лидер антиевропске странке УКИП, такође је дао оставку на своје место у странци. Шта се то дешава са Британијом и њеним политичарима, кад не желе да преузму одговорност ни за победу, а камоли за пораз. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер јуче је с правом Фаража и Џонсона назвао „жалосним херојима“.

Уместо да развију план, они напуштају брод, чуло се у Бриселу кад се говорило о брегзитовцима. А либерални европски посланик Ги Верхофстад усудио се чак да Фаража и Џонсона директно упореди са „пацовима”.

Да је мирније време, данашњи извештај Чилкотове комисије био би проглашен најдраматичнијим политичким догађајем у години. Овако, после „брегзита”, нема више ништа што би могло да доведе до историјског преокрета, или да унесе додатну драматику у трауматизовану острвску земљу која не зна где се налази.