С ничије земље до ЕУ

Келебија – Од Европске уније буквално их дели неколико центиметара. Кроз жилет жицу могу да је виде, али им се до циља испречио велики плави контејнер у ком се решава њихова судбина. Многи су ту данима, надомак Уније, али су веома стрпљиви јер знају да само десет до петнаест особа дневно може да пређе административну, а за многе и судбинску баријеру.

Након више месеци бежања из Сирије, Ирака, Туниса, Алжира или Марока, мигранти су стигли до границе ЕУ, коју је Мађарска опасала жицом. Даље могу само уколико прођу процес добијања азила, а за предају захтева постављени су контејнери уз регуларне граничне прелазе Хоргош и Келебија. Проблем је што је прилив миграната већи од брзине административне процедуре мађарских власти, те су мигранти који желе да добију азил у ЕУ практично заглављени у Србији. Они који су стигли довде не желе да ризикују и да се одмакну од граниче линије, те је тик уз оба гранична прелаза од марта формирано дивље камп-насеље на ничијој земљи, између Србије и Мађарске.

Ситуација је прилично тешка јер су хигијенски услови на Келебији веома лоши. Поједине породице бораве двадесетак дана на простору где од основних хигијенских услова постоји само неколико мобилних тоалета и црево с водом. Једно време мигранти су користили и напуштени објекат некадашњег фри-шопа, али су морали да га напусте јер је у питању приватни посед. Сада сви седе под шаторима, који су део хуманитарног пакета, гомила смећа је виша од њихових шатора, а на несносној летњој жези, мучној слици придодат је и тежак мирис.

На улазу у камп налазе се возило Лекара без граница и комби ХЦИТ-а (Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију, који је партнер Високог комесаријата за избеглице УН). Медицинско особље пружа помоћ млађој девојци, а пред вратима стоји породица са дечаком који има повећи фластер на челу. Илуструје нам како је пао потрбушке јурећи по кампу. Свуда около деца трчкарају по прашини, а девојчица са киком се не одваја од службенице Међународне организације за миграцију (ИОМ). Из комбија ХЦИТ-а деле помоћ у виду хране и одеће, а Вукица Видаковић, шеф смене, каже да су овде од првог дана формирања кампа у марту ове године.

– Наша улога је хуманитарна и правна помоћ. Мигранти нам се обрате било какав проблем да имају и ми ако не можемо да га решимо, можемо да се обратимо онима у чијој је надлежности – каже. Преводилац наведене организације Каис Сокреф објашњава да се труде да обезбеде деци играчке и одраслима баклаве за уторак, када је Бајрам, и да бар тако симболично осете радост празника – објашњава Видаковић.

Недалеко одатле, под дрветом, већа скупина Сиријаца разговара међусобно и са преводиоцем једне међународне хуманитарне организације. На питање шта им недостаје, једноставно кажу – све. Овде су, на парчету готово ничије земље, између две државе, без правог крова над главом, без редовних одговарајућих оброка, и са неизвесношћу о њиховој даљој судбини. Показују списак, арапску и енглеску верзију, свих оних који су у овом кампу, са бројем чланова породице, датумом доласка и под којим редним бројем стижу пред мађарске власти пред чијим контејнером кампују.

У овом шаторском насељу има око 180 миграната и, како кажу мигранти и хуманитарни радници, сваког јутра у седам часова мађарске власти прозову петнаестак имена. Захваљујући списку, углавном и сами знају ко је на реду, скупљају своје ствари и улазе у контејнер. Након процедуре добијања азила, упућују их у камп у околини Будимпеште, док мушкарце који путују сами задржавају у притвору до 28 дана.

Хиба Дамаскас је пре пет месеци из Сирије на пут кренула сама, иде код мужа у Немачку, дестинацију готово свих миграната из овог кампа. И неће му стићи празних руку. Носи малу Шаму, коју је пре три месеца родила у Македонији. У кампу је и једна трудница у деветом месецу, а радници ХЦИТ-а кажу да би она већ сутра требало да пређе границу.

Враћање на капију

Мађарска жели да спречи сваки илегалан улазак у земљу, изјавио је Ђерђ Баконди, главни саветник министарства унутрашњих послова, објашњавајући мере које су ступиле на снагу од уторка у поноћ а којима се акције граничне полиције померају до осам километара дубине у територију. На основу измењених одлука о граничном појасу, особа која је илегално прешла границу и ухваћена до осам километара у дубини мађарске територије биће враћена до капије на жици и упућена у транзитне пунктове. Ово се односи само на оне који на територији Мађарске не почине неко друго кажњиво дело.

С обзиром да појас између жице и границе Мађарске износи само 2,5 метара, могуће је очекивати да ће мигранти који су покушали илегални прелазак у ствари бити враћени и на територију Србије, иако је наша земља рекла да неће прихватити враћање илегалних миграната.

Због примене ових мера од поноћи је изузетно појачан надзор дуж границе Мађарске са Србијом и Хрватском, и у људству и у возилима и термовизијским камерама. Мађарски медији наводе да је посечен и део зеленила како би мађарске власти имали бољи преглед на одређеним подручјима. Према подацима које је изнео Баконди, од почетка године ухваћено је 17.500 илегалних миграната и покренуто преко 5.000 прекршајних поступака. Према његовим речима, процедура добијања азила завршава се у року од 72 часа.