Брисел заобишао захтеве Загреба

У преговарачку позицију ЕУ за поглавље 23 која је усвојена у Бриселу нису унети захтеви Хрватске. Позивајући се на увид у текст тог документа, то је јавио РТС, истичући да међу педесет поменутих прелазних мерила за Србију нема оних услова због којих је Загреб више од три месеца ускраћивао сагласност да ЕУ настави преговоре с Београдом.

Амбасадори земаља чланица ЕУ су на састанку у Бриселу  потврдили консензус о преговарачкој позицији. Преговори у поглављу 23 „Правосуђе и темељна права” и поглављу 24 „Правда, слобода и безбедност” требало би да буду отворени на међувладиној конференцији у Бриселу 18. или 19. јула.

Оно што је извесно јесте да се од Србије неће тражити измена Закона о суду за ратне злочине нити гарантовано место за хрватску мањину у републичком парламенту, јер ти захтеви нису били прихватљиви за већину других чланица ЕУ нити Европску комисију, навео је РТС.

„Уместо тога, наводи се да Србија треба да сарађује са суседима у процесуирању ратних злочина, уз избегавање сукоба надлежности и да ратни злочини треба да буду третирани на ’недискриминаторни начин’. У тексту заједничке преговарачке позиције нема ни захтева Загреба да се укључе ставови о одштети за жртве ратних злочина и приступу војним и државним архивама Србије како би се решила судбина несталих.

Међутим, Србија се позива да конструктивно сарађује са суседним државама у утврђивању судбине несталих особа, укључујући и ’брзу размену информација’”, јавио је РТС.

Претходних дана званични Загреб је упорно тврдио да ће Србија морати у преговорима да испуни све његове услове који су допринели и блокади у преговорима, док су из Београда узвраћали речима да нико није постављао никакве услове нашој земљи.

Тако је шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић казала да се преговарачке позиције уније за поглавља 23 и 24 праве на основу акционих планова и преговарачке позиције Србије, „па нам никада нису могле бити превелика тајна”. Она је тиме посредно реаговала и на изјаву хрватског шефа дипломатије Мира Ковача, који је пре два дана изјавио да српска страна није ни учествовала у изради преговарачког оквира нити стога зна шта у њему пише, већ то зна само Загреб, као „сувласник тог документа”.

Овај исказ је прокоментарисала и српска ресорна министарка Јадранка Јоксимовић, истичући да је Србија у довољној мери упозната са садржајем преговарачке позиције за поглавља 23 и 24 и да нема потребе да Хрватска „подиже реторику” о том питању. Она је указала и на терминолошку разлику: преговарачки оквир за оба поглавља, према њеним речима, одавно је познат, док ће преговарачка позиција – на коју је, додаје она, „Ковач можда мислио” – усвојена у Бриселу бити послата Београду.

Када је на недавном париском самиту Загреб одлучио да после тромесечне блокаде ипак да сагласност за отварање поглавља, Ковач је за „Слободну Европу” појаснио да је разлог за ову промену то што су хрватски захтеви унети у заједнички став ЕУ.

Осим ранијих услова, он је навео и да Загреб тражи осигуравање права жртава и њихов приступ правди и правосуђу без дискриминације, што по европским и међународним стандардима значи и право на одштету за жртве рата.

Упитан да ли ове тврдње значе да ће Хрватска захтевати исплату ратне одштете од Србије, министар правде Никола Селаковић је рекао новинарима да му нису јасне „такве спекулације”.

„Не знам ни о ком рату причате, овде се водило доста ратова и када бисмо кренули да испостављамо једни другима рачуне за ратне одштету не знам докле бисмо дошли”, истакао је Селаковић.

Он је најавио и да акциони план за поглавље 23, који је прихватило свих 28 чланица ЕУ, не подразумева промену српског законодавства у процесуирању ратних злочина.

Прелазна мерила, према мишљењу Милана Антонијевића из Јукома, више се тичу примене постојећих закона а не њихове измене.

„На крају, из целог овог питања извукла се политика а све се вратило на конкретна решења, што показује да ће се у току преговора више ићи на стручну аргументацију и усклађивање ставова него на политичке притиске. ЕУ се стара да политика буде ван процеса преговора и очекујем да ће Србији бити постављени задаци који се тичу напретка у свакој тачки акционог плана. А билатерална питања Србије и Хрватске решаваће се и већ сада се решавају дипломатским путем”, сматра Антонијевић.

Шта ЕУ тражи од Београда

Међу прелазним мерилима која се наводе у тексту преговарачке позиције ЕУ за поглавље 23, нагласак се ставља на примену реформи и јачање независности и ефикасности правосуђа, борбу против корупције, процесуирање ратних злочина и заштиту људских и мањинских права, јавио је РТС.

Документ, између осталог, позива Србију да спроведе измене Устава које би ојачале независност судства, у складу са препорукама Венецијанске комисије.

Прелазна мерила, према истом извору, односе се и на конкретно и одрживо смањење броја дуготрајних судских предмета и увођење електронског система размене информација између судова. Резултати се очекују и у смањењу нивоа корупције у здравству, полицији, правосуђу као и решавању случајева сукоба интереса.

РЕАГОВАЊА

Скот и Дитман честитали Вучићу

Амбасадори САД и Немачке Кајл Скот и Аксел Дитман честитали су премијеру Александру Вучићу на јучерашњој одлуци амбасадора чланица ЕУ да одобре отварање поглавља 23 и 24. У одвојеним сусретима с председником Владе Србије, двојица дипломата поздравила су ту вест.

Коментаришући одлуку о отварању поглавља, амбасадор Скот је нагласио да ће рад на унапређењу владавине права имати значај и за стварање бољих услова за стране инвеститоре. Аксел Дитман је истакао да су на путу ка ЕУ поглавља 23 и 24 важна за процес преображаја државе и оценио да треба спровести додатне кораке у домену владавине права, преносе агенције.

Давенпорт: Нова фаза за европске интеграције Србије

Отварање поглавља 23 и 24 са Србијом још је једна нова фаза за европске интеграције Србије, поручио је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Давенпорт.

„Мислим да је то врло добра порука, добар тренутак за Србију и могу да кажем да смо ми у Делегацији ЕУ у Србији спремни за конкретну сарадњу што се тиче примене свих обавеза у вези са акционим плановима”, поручио је Давенпорт, а преноси Танјуг.

Димитров: Бугарска жели Србију у ЕУ што пре

Председник Владе Србије Александар Вучић примио је у опроштајну посету амбасадора Бугарске Ангела Димитрова, који је том приликом рекао да Бугарска Србију, као свог суседа, што пре жели у европској породици.

Премијер Вучић је бугарском дипломати захвалио на делотворној сарадњи, која је допринела развоју добрих и стабилних политичких односа двеју земаља.

Српски премијер је, како је саопштено из Владе Србије, нагласио и значај сарадње у оквиру „Крајова групе”, у којој Србија и Бугарска, заједно за Румунијом, разговарају о питањима од заједничког интереса.

Такође је, како се наводи, изразио интерес да се реализују пројекти путне и железничке инфраструктуре која ће приближити две земље и допринети расту економске сарадње, посебно порасту броја туристичких посета, преноси Танјуг.