Није опраштање дугова него обустава предмета

Јесу ли „Телеком” и „Инфостан” опростили 650.000 неплаћених рачуна или су судови обуставили 650.000 извршних предмета јер их та предузећа нису обавестила како желе да намире потраживања од фирми и грађана ?

Око ове правно-језичке дилеме током дана водила се жестока полемика у јавности, након што смо на насловној страни објавили текст о стотинама хиљада обустављених предмета против дужника.

Министарство правде замера „Политици” што је обуставу 650.000 извршних предмета назвала „опраштањем дугова”.

„Помоћник министра Нела Кубуровић никада није изјавила да су поменута предузећа ’опростила дуговања’. Суштина је да се на основу првих података о изјашњавању извршних поверилаца може закључити да ће доћи до обуставе одређених предмета, али то није наведени број у наслову текста у листу „Политика”. Наиме, постоји велики број судских предмета у којима су дужници већ платили дуг, али које суд није „раскњижио“, односно означио решеним. Коначан и тачан број предмета у којима ће наступити обустава, биће познат након што се статистички уреде евиденције судова о изјашњењима извршних поверилаца, а што неће бити пре краја јула 2016, наводи се у демантију Министарства правде послатом „Политици”.

Подсећамо да смо у тексту цитирали Нелу Кубуровић, која је на састанку судија и председника судова, јуче у Новом Саду, рекла да су у „Телекому” одлучили да у око 300.000 њихових предмета наступи обустава и да остаје око 17.000 до 18.000 предмета које ће „Телеком” поделити између извршитеља и суда, а да у више од 350.000 предмета „Инфостана” наступа обустава у Београду.

На питање нашег новинара, у паузи скупа у Новом Саду, да ли су тачни подаци од 300.000 за „Телеком” и 350.000 предмета за „Инфостан”, као и да ли је реч о броју предмета у којима се повериоци нису изјаснили, помоћница министра правде је потврдила ове податке и додала да ће комплетно стање у вези са милион и по извршних предмета бити тачно утврђено до краја јула, што смо и написали у тексту.

Позвали смо телефоном помоћницу министра Нелу Кубуровић и послали поруку са молбом да ступимо у контакт, али смо из Министарства правде добили поруку да „не узнемиравамо сараднике телефоном”.

„У тексту је наведен цитат: „Тако ћемо имати решене предмете на врло једноставан начин”, што помоћник министра правде никада није изговорила на скупу одржаном 6. јула у Новом Саду. Та реченица односила се на део њене изјаве која није наведена у тексту, а у вези са електронским евидентирањем изјашњења поверилаца у складу са новим Законом о извршењу и обезбеђењу, што се односи на старе извршне предмете. Обраћање Неле Кубуровић присутнима на скупу у Новом Саду односио се на примену заједничког упутства, које су донели Врховни касациони суд, Високи савет судства и Министарство правде, као и техничке услове које је обезбедило Министарство правде да се на једноставнији начин изврши евиденција изјашњења поверилаца у пословном софтверу за евиденцију судских предмета (АВП)”, наводи се у демантију Министарства правде упућеном нашој редакцији.

Саопштење је упутио и „Инфостан” у коме наводи да није одустао од принудне наплате старих дуговања „нити да је икада донета таква одлука”. „Инфостан” наводи да је поступак наплате старих дугова поверио судовима и да ће у њиховој надлежности остати око 375.000 старих предмета овог предузећа.

Занимљиво је да је на скупу посвећеном решавању старих и извршних предмета, одржаном 27. априла у Палати „Србија”, помоћница министра правде Нела Кубуровић изнела податак да „Инфостан” као највећи поверилац има 600.000 извршних предмета. Сада се поставља питање где је нестало преосталих 225.000 предмета.

Политика је у „Инфостану” затражила податак колико је укупно њихових предмета у маси од милион и по извршних предмета у Србији. Речено нам је да тај податак немају, „јер има предмета који су решени плаћањем или репрограмирањем дуга”. Замолили су нас да сачекамо званичну статистику Министарства правде, која ће бити објављена крајем јула.

Управо је и помоћница министра Нела Кубуровић истакла на састанку у Новом Саду да ће прецизни подаци бити познати крајем јула, када се „подвуче црта”.

На поменутом састанку се такође чуло да се у неким градовима повериоци уопште нису изјашњавали о томе да ли ће предмете поверити извршитељима или суду, што значи да ће сви ти предмети бити обустављени.

Проблем је настао због тога што смо обуставу извршних предмета по сили закона назвали – опраштањем дуга, што и одговара истини у највећем броју случајева. Али тек после сумирања свих резултата велике акције спремања извршних предмета, можда ће јавности бити саопштено више детаља – да ли су то дугови мале вредности, да ли су то потраживања која су у међувремену ипак плаћена или репрограмирана, колико је предмета обустављено зато што је дужник у међувремену преминуо и остао без наследника.

Има и извршних предмета који никада нису дошли до судије, а има и поверилаца који уопште немају прецизне евиденције о томе које поступке воде пред судом и колико их има, чуло се на састанку судија у Новом Саду. Неке судије су објашњавале како су до сада успевале да изађу на крај са непрегледном масом старих извршних предмета, па да су за предмете старије од 10 година куповали црвене фасцикле.

Треба такође напоменути да за одустајање од наплате старих дуговања повериоци нису ни морали да донесу конкретну одлуку. Било је довољно само да се не изјасне – да не пошаљу суду писано изјашњење о конкретном извршном предмету, па да се тај предмет евидентира као обустављен, и то по сили закона, јер управо тако је предвиђено новим Законом о извршењу и обезбеђењу, који је почео са применом 1. јула. Сви извршни предмети се „по сили закона” обустављају у свим случајевима где се поверилац није изјаснио.

То је био добар начин да се знатан број извршних предмета једноставно „ликвидира” и да се судови ослободе њиховог баласта. Циљ овог закона и јесте растерећење судова. Јер, како је такође изнето на састанку у Новом Саду, удео старих предмета у укупном броју предмета у раду основних судова је 51 проценат, заједно са предметима извршења. Када се извршни предмети изузму, укупан проценат старих предмета је свега 6,88 одсто. То довољно говори колико су судови оптерећени овим предметима, који нису судећи, и колико је важна примена новог закона.

Друга страна ове приче су грађани који сматрају да су оштећени тиме што редовно плаћају своја дуговања док неком другом дуг бива „опроштен”, слично као што је било и са телевизијском претплатом и ранијим „акцијама” које су организовали повериоци.

Врховни касациони суд, Високи савет судства, Министарство правде и Правосудна академија одржаће још три регионална састанка судија у вези са применом новог Закона о извршењу и обезбеђењу. Наредни састанак је већ данас у Крагујевцу, а следеће недеље заказани су састанци председника судова и судија за подручја апелационих судова у Нишу и Београду.