Сви би да купе ЕПС али га не треба продавати

Да ли је разлог за варничења између Светске банке и Електропривреде Србије заиста намера да се ово јавно предузеће прода испод цене и новом власнику препусти монопол на тржишту струје, или је ипак реч о томе да Светска банка не располаже правим подацима о пословању овог највећег државног предузећа?

Проф. др Бранко Ковачевић, председник Надзорног одбора ЕПС-а, који је пре два дана „убацио црв сумње”, изјавивши за наш лист да му све што се у последње време пише више личи на могућу продају овог предузећа, јуче је рекао да нема наговештаја да неко у овом часу ставља шапу на ЕПС, али да ће ово предузеће морати да иде на докапитализацију.

– Од 1. јула ЕПС је акционарско друштво. Тренутно се пописује имовина. Треба видети колико стварно вреди. Сигуран сам да вреди више до „Телекома”, што значи да је реч о предузећу које је срце српске привреде и које би свако радо имао у власништву, што је разлог више да га не треба никако продавати – каже Ковачевић.

Упитан да ли је на некој од последњих седница Надзорног одбора било речи о потенцијалним новим партнерима за ЕПС, Ковачевић каже, да није, али да ЕПС мора да иде на прикупљање додатног капитала.

– Ако Кинези реше да граде електрану на отпад у Ковину, како су рекли, мораће да користе мрежу и дистрибуцију ЕПС-а. Управо ће то довести до нових партнерских односа. То би била докапитализација ЕПС-а. С тим што би нови партнер имао око 10 до 15 одсто власништва у предузећу, а држава остали – објашњава проф. Ковачевић.

С друге стране, све и да неко у овом часу хоће да купи ЕПС, то не може да се уради преко ноћи, јер постоји процедура.

– ЕПС треба припремити за тржишно пословање, јер је од када постоји служио држави за очување социјалног мира кроз ниску цену струје. Социјални мир се чувао и кроз отписивање огромних дугова великим потрошачима, попут РТБ „Бора”, „Железаре”… – каже председник Надзорног одбора и додаје да ЕПС треба да остане државни и због недавног примера „професионалног менаџмента који је, показало се како успешно водио ’Железару’”.

Да је ЕПС увек актуелна удавача, слаже се и Љубинко Савић, секретар за енергетику Привредне коморе Србије подсећајући да су за приватизацију овог предузећа били заинтересовани сви редом од Немаца, Чеха, Италијана, Јапанаца до Кинеза.

– Енергетски микс који Србија има – угаљ и вода за рад термо и хидро капацитета, мало која земља има. Те ресурсе ЕПС треба да искористи сада како би постао још већи извозник струје. Не треба размишљати о продаји, јер би се тиме новом власнику препустио монопол у региону и на западном Балкану – каже он.

Према последњим проценама вредност ЕПС-а, како тврди, креће се од 6,6 до 14 милијарди евра.

Он је, иначе, зачуђен несугласицама између ЕПС-а и Светске банке и каже да је мало вероватно да су имали различите папире и различите податке. Било како било, увек се треба сетити како је прошла Бугарска која је своју електропривреду продала Чесима. Они су им толико подигли цену струје да су избиле демонстрације, а премијер поднео оставку.