Рим грца у дуговима

Италија грца у дуговима, а Европа није вољна да изађе у сусрет финансијским апелима премијера Матеа Ренција за спас банака на чијим је рачунима преко 200 милијарди евра ненаплативих дугова.

Свесне овог, најновијег раскола у ЕУ, након „брегзита”, берзе су све бруталније према италијанском банкарском систему, посебно уочи 29. јула када Европска централна банка ( ЕЦБ) објављује резултате испита издржљивости око 6.000 банака на територији „фамилије”. Кладионичари на берзама све гласније тврде да ће на стрес-тесту ЕЦБ-а „јединицу” добити низ водећих италијанских банака уколико им Рим или Брисел хитно не баце „појас за спасавање”.

Мрзовољне да чекају исход европског банкарског теста крајем јула, и још мање расположене да неспремне дочекају могућу нову политичку нестабилност у Италији након јесењег уставног референдума, берзе су јуче немилосрдно ошишале вредност банке Монте деи Паски ди Сијена, најстарије активне банке на свету, за читавих 80 одсто.

Берзе су у сецирању финансијског система на Апенинском полуострву јуче отишле и корак даље, новим питањем о дуговима италијанских градова. Судбина финансијских дугова главног града нова је берзанска загонетка у Италији.

Наиме, ако Рим групи од 12.000 поверилаца дугује 13,6 милијарди евра

(понека потраживања стара су преко 50 година), шта је судбина те финансијске обавезе по доласку на власт градоначелнице Виторије Рађи из евроскетичног опозиционог покрета „Пет звездица”?

Рађијева је у предизборној кампањи најавила да Рим надаље неће бити у могућности да исплаћује уговорене камате на дугове (у просеку око пет одсто) „зато што се нико раније није претрзао да преструктурира дуг”. Адвокатица Рађи је недавно запрепастила инвеститоре наговештајем да део престоничких дугова можда и неће бити враћен, зато што би то било „неморално”. Рађијева је ускоро повукла дотичну изјаву, али су инвеститори остали скептични.

Берзе су више него свесне да је покрет „Пет звездица”, коме припада и Виторија Рађи, данас најпопуларнија политичка партија у Италији, а да премијер Ренци гласачима рекламира октобарски референдум као „пресудан за опстанак политичке класе Италије”.

Колико тај „опстанак“ интересује италијанске бираче – од којих су многи истовремено власници високоризичних акција проблематичних банака, попут јуче ошишане банке из Сијене?

Силовити берзански удар на банку Монте деи Паски ди Сијена уследио је након процене да би тај случај могао показати профил даљих односа Италије са ЕЦБ, али и са Немачком.

Наиме, Ренцијева влада поуздано зна да је банка из Сијене у озбиљним невољама и жели да јој дотури око пет милијарди евра „помоћи” (у облику откупа дела потраживања) из државне буџетске касе. Влада Ангеле Меркел је одлучно против из поштовања према најновијим европским правилима за спасавање банака.

Да појача притисак, ЕЦБ је истовремено затражила од банке из Сијене да до данас преда у Франкфурт план како ће се у следеће три године ратосиљати 10 милијарди евра „лоших зајмова”. Шта ће бити ако банка из Сијене пошаље у Франкфурт самоспасилачки план који се не допадне ЕЦБ?

Матео Ренци више и не крије да га овим поводом све више издаје стрпљење за Европљане.

„Поједине европске државе имају далеко озбиљније проблеме са финансијским дериватима од италијанских банкарских дугова. Италијански финансијски проблеми мајушни су у односу на те друге...” упозорио је Ренци.

На кога се односи ово Ренцијево упозорење?

„Немачка Дојче банка представља највећи системски ризик за глобални финансијски систем”, упозорио је ових дана нико други до ММФ.

Дојче банка иначе књижи око 55 билиона (хиљада милијарди) евра у изузетно сложеним и почесто веома ризичним финансијским дериватима.

Италијански лоши зајмови се збирно процењују на око 200 милијарди евра. Колико ће времена бити потребно да се берзе – након „брегзита” – са сумњивих италијанских финансија усредсреде на средњу Европу?