Блер Бушу: „Увек твој Тони“

Као да се све знало одувек па су, и много пре него што је извештај о уласку Британије у рат против Ирака прекјуче објављен, некадашњег премијера Тонија Блера противници прозвали – пудлицом у власништву америчког председника Џорџа Буша. Ма како да овакав надимак може бити увредљив, показало се да он тачно одсликава однос који је шеф лабуриста и премијер Уједињеног Краљевства имао према свом газди, председнику САД.

Међу сто педесет хиљада докумената са којих је скинута ознака државне тајне да би се појавили у дванаестотомном  извештају Чилкотове комисије, највећу пажњу привукла су писма које је Тони Блер својеручно писао Џорџу Бушу. Она увек почињу са „Драги Џорџе”, што је уобичајено ословљавање људи који се макар овлаш познају. Свих 28 писама чије су фотокопије објављене у извештају завршавају се крајње неуобичајено: „Увек твој Тони.” То није поздрав какав државник једне нације упућује челнику друге државе. Чак ни блиски пријатељи, ни они који су у дугогодишњим емотивним везама, један другог не отпоздрављају заветом на вечну верност, какав је Блер упорно потврђивао председнику САД.

Осам месеци пред напад на Ирак (28. јула 2002), непотребан улазак у рат, Блер је додатно појачао свој завет Вашингтону. Његово писмо почиње констатацијом да ће „уз Буша стајати шта год да буде”.

Тадашњи премијер свакако није ни сањао да ће једног дана фотокопија његовог писма бити на компјутерским екранима његове нације и целог света, па је свом газди изложио како намерава да убеди јавност да је рат неопходан.

„Ако поновимо све досадашње доказе о оружју за масовно уништење, ако томе додамо његов покушај (Садама Хусеина) да обезбеди нуклеарно наоружање, као што се чини, и још додамо његове везе са Ал Каидом, то ће све овде звучати јако убедљиво”, написао је Блер. „Осим тога ту је наравно и гнусна природа његовог режима.“

Игром случаја, или историјских законитости, у том писму, које ће и у будућности остати најцитиранији документ извештаја, помиње се и Косово. „Ирак није Косово”, пише Тони Блер Џорџу Бушу, кога жели да упозори како отпор Садама Хусеина и његових трупа може бити опасан. Косово, односно двоипомесечни ваздушни напад на СРЈ, где ниједан њихов војник није погинуо, сматра се и у Британији и у САД као велики успех снага НАТО-а. Жртве и разарања у нашој земљи се апсолутно игноришу. Зато је „Џорџ” упозорен, онако узгред, да Ирак није Косово, ни Авганистан, чак ни Заливски рат.

Много је одломака из ових писама из којих се види како Блер покушава да задовољи Буша и да обезбеди подршку јавности и парламента за напад на Ирак:

„У овом тренутку, нисам сигуран у подршку парламента, партије, јавности, чак ни у све чланове свог кабинета. Таква је Британија” (јул 2002).

Ипак он као готову ствар нуди Џорџу Бушу почетак напада на Ирак:

„Датум напада може да буде неки дан у јануару или фебруару следеће године (2003). Али главно питање није када, него како” (Јул 2002).

А у марту 2003. док трају протести против рата у Британији, њен премијер пише Џорџу Бушу:

„Проблем је у томе што ми не комуницирамо са осталим светом на начин који би они могли да нас разумеју... Они имају изопачену слику о такозваној америчкој десници... Будаласта је иронија то што имамо милионе либерала на улицама који бране најнелибералнији режим на свету (Садамов)...”

Данас су у Лондону и другим градовима Британије опет ти либерални људи са својим „будаластим идејама”. Они носе лутке Блера и Буша са крвавим рукама. Траже да Блер одговара за ратне злочине. Мајка погинулог војника, коју цитирају сви медији, каже да је „Блер највећи терориста на овом свету”. А да је било који од ових цитата, на суђењу било ком од оптужених Балканаца, дошао у посед хашких тужилаца, тај би већ био осуђен за геноцид. Можда ће и Британци запечатити Блерову политичку судбину сада када се види да никад није био свој, већ увек Џорџов човек. Чак и када је одлучивао о судбини своје земље а не само о тамо неком Блиском истоку. Вара се Блер да га либерални људи који протестују против рата нису разумели. Одавно су га прозвали пудлицом. А сада још има и крваве руке. И он и његов Џорџ.