Ко ће бити нова гвоздена леди

Нико од британских политичара – ни страначки званичници, ни чланови парламента, па ни влада, нити шкотски политички врх – неће овог лета моћи да се одмара, иако се већ зна да ће од 9. септембра на чело владе уместо Дејвида Камерона доћи премијерка.

Али да ли ће прва жена која улази у Даунинг стрит 10 у својству председнице владе, 26 година пошто је из те куће изашла Маргарет Тачер, бити Тереза Меј, актуелна министарка унутрашњих послова, или ће то бити Андреа Лидсом, државна секретарка за енергију, то се неће са извесношћу знати све до пред сам крај лета.

За сада су ове две торијевске кандидаткиње на узастопним гласањима успеле да елиминишу све остале мушке претенденте за ово место.

Избори су сада препуштени чланству, па ће око 150.000 припадника Конзервативне партије широм Велике Британије одлучивати која ће од две министарке постати нова „Челична леди”, надимак какав је некада носила Тачерка, али какав би био потребан новој премијерки коју чекају огромни изазови.

На последњем премеравању кроз које су прошле две даме, торијевски чланови парламента дали су изразиту предност Терези Меј која је добила 199 гласова, док је Андреа Лидсом освојила подршку 115 својих колега.

Ова министарка била је готово непозната широј јавности до пре неколико недеља, па би сада када је као кандидаткињу брегзиташа подржавају бивши градоначелник Лондона Борис Џонсон и Најџел Фараж, лидер евроскептичне партије УКИП, могла да напредује брже него што би то желели фанови Терезе Меј.

Конзервативци су очигледно свесни да пред торијевском владом предстоје претешки задаци за мушка плећа, па су из трке елиминисали министра правде Мајкла Гова коме су поверили само 46 гласова.

У јулу и августу за једну од преостале две кандидаткиње гласаће чланство, али то неће моћи да буду новопечени конзервативци, већ само они који су чланску карту торијеваца добили пре најмање три месеца, односно пре референдума о изласку Британије из Европске уније.

Ово правило је успостављено да би се спречио масовни улет новог чланства, какав се десио Лабуристичкој странци, што је омогућило левичарском активисти Џеремију Корбину да постане председник највеће опозиционе странке.

Листићи ће бити послати свим члановима странке средином августа. Моћи ће да се гласа путем поште или преко интернета, али ће се гласови пребројавати електронски.

Поједине групе торијевских парламентараца изнервиране су чињеницом да ће премијер у оставци остати тако дуго на челу владе. Очекује се чак да Дејвид Камерон учествује на самиту Г-20 у Кини почетком септембра, и да се тако на глобалном нивоу опрости од своје функције.

За сада је Тереза Меј изразита фавориткиња. Већ шест година је министарка унутрашњих послова, а у време ранијих лабуристичких влада у влади у сенци заузимала је министарске позиције саобраћаја, образовања, социјалне заштите и културе.

Њена ривалка изабрана је тек 2010. и била је два пута на нижим пословима у оквиру министарства енергетике и финансија. Постала је позната на ТВ дебатама као поборница „брегзита”.

Познатији и старији торијевци залажу се да на чело владе дође јака, чврста и одлучна личност, а такве особине приписују више Терези Меј него Андреи Лидсом. Поједини торијевци „поносни су” што ће опет по други пут у историји, баш из њихове партије, жена постати лидерка странке. То ће послати поруку свим женама у Британији да свака од њих може једног дана да постане највиши функционер.

Нову премијерку очекују готово немогући задаци: да умири узнемиреност после „брегзита” и стабилизује финансијску ситуацију, да помири партију која је дубоко расцепљена на брегзиташе и губитнике про-Европљане, мада се данас сви у Великој Британији мање-више слажу да до овог референдума није требало ни да дође.

Председница владе мораће по свему судећи да уђе у компликоване преговоре са Единбургом, где је чека председница владе Шкотске Никола Стерџен, која је већ најавила да ће поштовати вољу Шкота и неће дозволити да их Енглеска изведе из Европске уније.

Још ће теже бити помирити растргнуту и збуњену нацију: они који су гласали за „брегзит” очекују да им се повећа социјална помоћ, да се побољша здравство и школство, да им се осигурају радна места и виша примања.

Огроман број дошљака из других европских земаља већ негодује због излива мржње којима су изложени после „брегзита”. Страхују да ће бити отерани у своје земље, сада када Британија напушта ЕУ.

Жена ће ступити на чело британске владе неколико месеци пре него што се буде знало да ли ће Америка изабрати прву жену на чело САД.

У том случају би односи на релацији Лондон–Вашингтон били у чисто женским рукама. У сваком случају, нико од британских па ни америчких политичара не би овог лета требало да рачуна на неки дужи одмор.

У томе су бар српски политичари морали да постану слични са англосаксонским колегама.