Ветрови доносе милијарду евра Србији

Нова Уредба о подстицајним мерама за производњу струје из обновљивих извора енергије коју је влада, после годину и по дана, недавно усвојила, коначно је дала зелено светло потенцијалним инвеститорима да крену с производњом зелених киловата у Србији.

Уредба предвиђа да се посао уговара између Електропривреде

Србије, инвеститора и банака, што би нашој земљи већ наредне године донело инвестицију вредну милијарду евра.

Новим документом добија се већа сигурност и предвидивост у оквиру Уговора о откупу електричне енергије, што је предуслов да се у посао уопште уђе, а што раније није био случај, каже Ана Брнабић, генерални директор америчке компаније „Континентал винд Србија”, која је и потенцијално највећи инвеститор у градњи ветропаркова (око које је прошле године избила афера да је власник компаније Марк Крендал, зет министарке Кори Удовички, у САД организовао протесте против премијера Вучића незадовољан понуђеним условима да у Србији гради ветропаркове).

– Откупне цене електричне енергије из обновљивих извора нису

новом уредбом повећаване. Напротив. Чак су за неке технологије добијања зелених киловата и смањене, а код осталих су непромењене – истиче она и додаје да сада следе преговори с банкама које би могле да финансирају и до 70 одсто укупних пројеката.

Уколико би, објашњава банке одобриле зајам, „Континентал винд Србија” би већ наредне године могла да почне с градњом Чибук ветропарка у Ковину. Од 290 милиона евра вредне инвестиције, 150 милиона би завршило у буџету Србије.

– Истовремено би српске компаније, које буду ангажоване на изградњи овог ветропарка са 57 ветротурбина, зарадиле око 55 милиона евра и запослиле око 400 радника. Општина Ковин планира да инкасира око 10 милиона вера. Предузећа која буду одржавала овај ветропарк могла би да зараде око 15 милиона евра –објашњава наша саговорница.

Како, дакле, ствари стоје, сада је све на банкама да ли хоће да финансирају ове пројекте, чији су највећи заговорници били ЕБРД и Амерички инвестициони фонд.

Лазар Лазендић, пројект менаџер за ветроелектране Алибунар 1 и Алибунар 2, у белгијско-холандској компанији „Винд вижн”, која послује у осам земаља, каже, да новоусвојене уредбе о условима и поступку стицања статуса повлашћеног произвођача електричне енергије, затим о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, као и Уредба о откупу електричне енергије са припадајућим моделом уговора, представљају коначан правни оквир за фактички развој и реализацију енергетских пројеката из области обновљивих извора енергије.

– Наша компанија у Србији развија и намерава да инвестира у енергетске објекте за производњу електричне енергије који, као примарни ресурс, користе енергију ветра и биомасу. Основна предност за потенцијалне инвеститоре сада је коначно јасно правно дефинисан однос између произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије и електроенергетског система Србије – каже Лазендић.

Он истиче да сет новоусвојених уредби јасно дефинише путању развоја и изградње енергетских објеката као и нада се, довољан степен дугорочне извесности и исплативости инвестиције.

– Остаје још да кредитори пројеката из обновљивих извора енергије, а то су међународне финансијске институције дају своје коначно мишљење и потврде довољан степен сигурности улагања и тиме отворе развој електроенергетског сектора у овој области у Србији – објашњава наш саговорник.

Чињеница је да, поред ових компанија, у Србији има намеру да чисту енергију производе и други, па је тако већ до 500 мегавата капацитета резервисало још 15 фирми. НИС и бивши министар енергетике Горан Новаковић градили би ветропарк Пландиште. Ветропарк у Ковачици снаге 105 мегавата градили би „Електравиндс К винд”, док заједничка фирма Миодрага Костића и италијанског партнера има укупно 83 мегавата на три објекта, међу којима су већ познати ветропарк у Кули и околини Вршца.

Инвеститорима је важно да банке имају директне уговоре с ЕПС-ом, у случају да улагач из неког разлога затаји у овом послу.