Да ли је српски челик продаван испод цене

У истрази коју је Европска комисија (ЕК) покренула против наше земље због продаје челика испод цене Влади Србије ће требати и среће и памети ако жели да докаже да дампинга није било. Минулог викенда из Немањине 11 пoслали су поруку да су овај процес озбиљно схватили и да ће, када је о овом поступку реч „у потпуности сарађивати са Европском комисијом”.

Неколико ствари, међутим, Србији не иде у прилог. Како може да се види у два званична документа (уговор са „Хестилом” и финансијски извештај за 2014. годину) челик из Смедерева, током 2014. године јесте продаван испод цене. То пише у извештају ревизорске куће КПМГ, који је јавно објављен уз уговор о продаји имовине српске челичане кинеском „Хестилу”.

И у напоменама уз финансијски извештај за 2014. годину које су доступне на сајту Агенције за привредне регистре, наводи се да је „нестабилност на светском тржишту челика током 2014. године, довела до тога да се продајне цене готових производа и недовршене производње крећу испод стварних цена коштања”. Исти случај био је и 2013. године. У прилог томе сведочи и чињеница да су се залихе за годину дана смањиле. На крају 2013. године укупна вредност залиха била је 347 милиона динара, да би се на крају 2014. године смањила на 245 милиона динара.

Срећна околност за нас у овом случају може да буде то што се период истраге не односи на 2014. годину. У саопштењу ЕК о антидампинг процедури наводи се да је истрага покренута на основу доказа које су доставили европски произвођачи челика – „Еурофер”, а предмет истраге односи се на временски период од 1. јула 2015. до 30. јуна 2016. године. У то време „железаром” је управљао „ХПК инжењеринг” на челу са Петером Камарашем. У изјави за „Политику” пре неколико дана Камараш је тврдио да никада није продавао челик испод цене.

Званичних реакција српских државних званичника није било. Влада Србије огласила се штурим саопштењем у коме наводи да очекујемо да од Комисије ускоро добије потпуну документацију, с прецизним информацијама на основу којих ће припремити одговор. Уверени су да произвођачи из Србије нису прекршили правила антидампинга. Из надлежног Министарства привреде од петка, када се сазнало да Европска комисија испитује овај случај, не добијамо никакв коментар поводом овог важног процеса.

За то време, „Еурофер” – удружење европских произвођача челика не часи часа. Чим је ЕК, на основу доказа које је ово удружење доставило администрацији још крајем маја, покренула поступак против Србије због дампинга, европски произвођачи челика указали су на нови проблем.

Председник удружења индустрије челика „Еурофер” Аксел Егарт изјавио је да је то европско удружење забринуто због могућности да „Железара Смедерево”, након што ју је преузео кинески „Хестил”, добија индиректне субвенције. У интервјуу за Телевизију Н1, Егарт је додао и то да ће кинеска страна увозити јефтин челик у Србију, одакле ће га пласирати у ЕУ.

Занимљиво је да „Еурофер” није имамо никакве проблеме са конкуренцијом из Србије све док се Кинези нису појавили као власници смедеревске челичане.

Први човек „Еурофера” рекао је да их брине што је кинеска влада, која контролише или поседује велики део индустрије челика, тражила од компанија у њеном власништву да инвестирају у треће земље.

„Нас брине то што кинеске компаније примају државну помоћ и на тај начин практично индиректно стижу и субвенције у земље кандидате за пријем у ЕУ”, рекао је Егарт.

Слична ситуација, како је навео, могла би да се догоди и у земљама чланицама ЕУ, јер постоје понуде кинеских компанија за европске челичане. „То није дозвољено у Европи. Ми смо тржишна економија где државна контрола није дозвољена”, подвлачи Егарт.

Први човек „Еурофера” каже да, у том смислу, постоји забринутост да ће смедеревска челичана наставити да прима субвенције. „Директне и индиректне субвенције морају да буду у складу са ЕУ правилима. Нажалост, данас се чини да постоји проблем како да се контролише државна помоћ која би могла да стигне из неке треће земље која улаже у европска постројења. Не знамо шта ће Европска комисија да ради у вези са овим питањем, али разговарамо са њима о томе”, објашњава Егарт.

Овакав епилог догађаја наслућивао се још крајем априла, јер су се само дан након што су Кинези стигли у Смедерево, лидери земаља чланица ЕУ састали у Бриселу да би извршили притисак на Кину да смањи производњу челика. Састанак је организовала Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), а били су присутни и представници Европске комисије и Светске трговинске организације. Према ономе што је, након састанка јавно објављено, европски произвођачи су тада оптужили Кину, највећег светског произвођач челика, да прекомерном производњом утиче на пад цена челика, што наноси штету европским произвођачима.

Званични Пекинг, још раније је обећао да ће смањити прекомерну производњу, као и да ће отпустити више од милион радника. Међутим, упркос том обећању, производња челика у Кини расте.

Зашто се, заправо, Европа није плашила српске челичане, али се и те како плаши кинеске? Зато што је управо превелика понуда јефтиног челика из Кине угушила европске челичане.