Врачарска мућкалица

Тек што је почетком маја изабран за председника општине Стари град, демократа Марко Бастаћ еуфорично је изјавио: „Направио сам политички експеримент са одборницима.” И заиста, начин на који је саставио већину, окупивши у њој представнике екстремно различитих политичких убеђења, био је несвакидашњи. У жару беса, због овог потеза младог демократе са којим се нису сагласили напредњаци, представници Покрета социјалиста, један од највернијих сарадника СНС-а, Бастаћеву већину окарактерисали су као „староградску мућкалицу”.

Али, тешко да би Вулинове перјанице показале оволику дозу ироније да су знале да ће само два месеца касније њихове колеге из СНС-а „смућкати” нешто слично. Они су у савез осим СПС-а окупили и представнике странака које су у изборној ноћи и данима после ње бацали дрвље и камење на напредњаке због наводне изборне крађе. Главне улоге у овом мућкању, неочекивано, имали су на први поглед споредни играчи на Врачару – ЛДП, Левица Србије и ДСС, сви са по једним одборником.

Први значајан потез повукао је Михаило Групковић, одборник ЛДП-а са победничке листе „Врачар слободно” коју је предводио ДС. Због наводних уцена ДЈБ-а, одборник ЛДП-а је демонстративно напустио преговоре о будућој власти овог покрета и ДС-а. Радуловићеви пулени су га оптужили да је то учинио како би се понудио СНС-у и тако шефу своје странке одшкринуо врата будуће републичке власти. Њихове речи, испоставиће се, деловале су пророчки јер на конститутивној седници Врачара, СНС је Групковића истакао као кандидата за председника Скупштине. Али, мат потез у дефинитивном губљењу већине коју су имали ДС и ДЈБ повукао је Марко Мандић, одборник Левице Србије са листе ДС-а. Мандић, који је после избора јавно истицао да трпи притиске и претње СНС-а, ипак заборавља на њих и даје подршку напредњацима. Али, како је са седнице побегао пре краја, СНС је схватио да већину мора да ојача. С том намером напредњаци су чак и ДС-у, који их је неуморно оптуживао за трговину утицајем, нудили место председника општине. Тих дана на врачарској политичкој пијаци и ДСС, који је био изричит да ни СНС-у ни ДС-у неће дати подршку, износи други предлог – да ДЈБ формира мањинску власт. Ове понуде ипак нису пронашле купце.

Али, да у политици ништа не подлеже законима логике, па и то да су после оваквих дешавања ванредни избори најреалнија опција, показује прошлонедељни завршни ударац. Њега је задао управо ДСС. Он је прешао преко недавно дате речи бирачима и придружио се СНС-овом и СПС-овом јату са прелетачима Групковићем и Мандићем, али и одборником Двери који је као и Мандић гласао супротно захтевима странке.

Сви они су исписали рецепт нове политичке мућкалице – на изборима се прича оно што бирачи желе да чују, а када они прођу, заборављају се страначки циљеви и разлике и са мандатом над којим партија нема никакав утицај лети се у јато које понуди бољи плен.

Али, каква је онда сврха избора?