​Гуча је за мене више од посла

Гуча – За лепе вести никад није касно, па се Борисав Бора Ђорђевић, вођа групе „Рибља чорба”, обрадовао као сироче новим опанцима позиву да свира на 56. Драгачевском сабору трубача.

– Гуча је за мене више од посла. Никад се нисам одрекао родног Чачка и тог краја, а и моја мајка Неранџа је из Дучаловића на Овчару, у Драгачеву. Била је професор књижевности и руског језика и радила као лектор у „Политици експрес” – каже Борисав Ђорђевић (64) за „Политику”.

Он ће, са својом „Рибљом чорбом” свирати у првом нетакмичарском дану (среда, 10. августа, после Светлане Ражнатовић) и то ће бити увод у 56. Сабор. Следе три трубачка дана са званичним програмом па завршница, са концертима Северине Којић и Мирослава Илића (недеља, 14. августа, такође од 21 сат).

Све завичајне приче међу собом личе, мада би занимљиво било да песник и рокенрол музичар, који у својој 64. години дебитује на фестивалу у брдима из којих повлачи корене, састави и неке нове строфе.

– Па, нормално је да постоји песма у којој се помиње Гуча, али сад возим ка Нишу где имам концерт, па ћу вам се јавити са првог одморишта – рече нам Ђорђевић.

И ускоро, јавио се да је нашао свеску својих балада, романси, лирских симфонија и рапсодија, и почео да диктира са неког паркинга око Баточине, вероватно:

– Песма се зове „Све ми приче на Мораву личе” и иде овако: „Кол’ко јуче стиг’о сам из Гуче / шенген виза и дозвола радна, / ту сам крен’о на рад привремено / сваки дан ми к’о година гладна…

А Немачка далеко од Чачка / телефони утеха су слаба / душа празна претешка је казна / не могу да живим к’о Шваба…

И што би се у народу рекло / залут’о сам, нисам из те приче / једноставно уби ме порекло / све ми реке на Мораву личе…

Све је чисто ко у апотеци / а мисли ми према кући беже / да навикну лакше падне деци / док старији то подносе теже.

Овде нећу да остајем дуже / ионако много дуго траје / у Србији не цветају руже / ал’ је моја па каква је да је.

Међу строфама иде рефрен, овако: „И што би се у народу рекло / залут’о сам, нисам из те приче / једноставно уби ме порекло / све ми реке на Мораву личе”. У лирској завршници следи још неколико слова: „У Србију, бре, враћам се што пре.”

Ђорђевић је са 17 година отишао из Чачка, касније, ето, догурао до саветника у Министарству културе, а минулих лета у завичају се појављује кадикад.

– Дођем да бих се видео са Ацом Димитријевићем, другом из детињства с којим сам некад свирао у оркестрима, и са рођацима Оцокољићима. А у Дучаловићима не знам кад сам био.

Али памти да је као младић свирао не некој забави у Гучи:

– Нека сала, не знам која, нека игранка, много година је прошло. Гуча ми много значи, волим што је овако раширила крила…

Човек који, као Ђорђевић, путује светом, није увек у прилици да одговори на телефонски позив, али може да упамти важне догађаје. И људе, као, рецимо, четничког војводу из Чачка, друга и исписника, Мирослава Чела Вуковића, који је и њему, Борисаву, доделио војводски чин. Вођа „Рибље чорбе” с поносом то помиње, и дошао је на сахрану свом другу ратнику, пре пет лета.

Стари Чачани то памте, а неће никад заборавити да је Бора Ђорђевић са песмом „Погледај дом свој анђеле” уврштен у „Антологију чачанског песништва”, заједно са Владиславом Петковићем Дисом, Браниславом Браном Петровићем и још стотину завичајних поета.

Продуцент Драгачевског сабора трубача и мајстор свог посла Добривоје Марински прича нам да му је Борисав Ђорђевић, прихватајући недавни позив да свира на 56. Сабору, одмах рекао:

– Добро си се сетио да и мене позовеш у Гучу. Само зовеш Горана Бреговића.

Бора Ђорђевић нам каже да је упаковао мноштво песама за народњачке певаче:

– За Шабана Шаулића сам написао песму „Прескочићу тарабу и врата”, за Тозовца „Воденичарева кћи”, за „Споменаре” – „Стани мало кафански свирачу”…

Па додаје да је за нашег заједничког пријатеља Срећка Јововића из Заблаћа код Чачка, који је погинуо у саобраћајној несрећи, написао песму „Нек ме не забораве, девојке са Мораве”, коју је овај снимио и њоме обележио своју каријеру.

– А песму о којој смо почели овај текст „Све ми приче на Мораву личе” својевремено сам понудио мом другу Мирославу Илићу, али му се нешто није свидела – рекао је Бора Ђорђевић за наш лист.

Наставио је пут ка Нишу, где га је чекао нови концерт, али не утече од предсказања које прати многе од нас: „Сви ми смо, помало, Драгачевци.”