БНД шпијунирао европске државнике

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Још прошлог октобра утицајни магазин „Шпигл” открио је да у афери НСА о нелегалном америчком шпијунирању европских политичара и привредника нису чисте руке ни немачкој Савезној обавештајној служби (БНД), међутим сада је то званично потврђено и у извештају специјалне комисије Бундестага. Према овом извештају, у који је увид имало неколико немачких медија, до октобра 2013. две трећине од укупно 3.300 проблематичних „мета” које је шпијунирао БНД биле су дипломатска представништва држава чланица ЕУ и НАТО широм света.

Међу прислушкиванима су били и шефови држава, председници влада, министри, њихова окружења, пословни људи, утицајне јавне личности, као и војни и привредни објекти, наводи се у Бундестаговом извештају, при чему се додаје да је под присмотром био „низак двоцифрени број чланова” влада земаља чланица ЕУ и НАТО.

Према извештају који је сачинио трочлани истражни тим посланика Бундестага – Армин Шустер (владајућа ЦДУ), Ули Греч (владајућа СПД) и Ханс Кристијан Штребеле (опозициони Зелени) – укупно је прислушкивано 15.000 проблематичних и непроблематичних „мета”, од којих су најмање 2.200 њих у дипломатским мисијама партнерских земаља распоређених широм света. Посланици су утврдили да у многим случајевима акције БНД-а „нису биле у складу са међународним уговорима и законски су биле неприхватљиве”. Штребеле је у извештају, како преноси „Шпигл”, издвојио своје мишљење, оптуживши БНД да је кршио закон и међународне споразуме.

У извештају се наводи да је БНД шпијунирао и невладине организације и компаније које се баве авијацијом, космичком технологијом, трговином оружја, саобраћајем, али и медијима и консултантским услугама. Осим тога, посланици су утврдили и један случај надзирања немачког држављанина, које је, по њиховој оцени, било неоправдано.

„Најозбиљнији проблем је што је БНД свесно и вољно надзирао најмање једног немачког држављанина”, истиче се у извештају у којем се наводи да су политички ризици од оваквог прислушкивања знатно већи од било какве потенцијалне користи од добијених информација. Иначе, немачким тајним службама је забрањено да надзиру немачке држављане било да су у земљи било у иностранству.

Радом БНД-а руководи њен директор, али је ова тајна служба под директом координацијом Канцеларске службе. Портпарол канцеларке Ангеле Меркел Штефен Зајберт је на питање о овом извештају рекао да је влада прихватила препоруке о реформи БНД-а и да се рад спољнообавештајне службе мора прилагодити променљивим условима, али да још „остаје посао који није у потпуно завршен”.

Штефан Мајер, из баварске ЦСУ, која је део владајуће коалиције, истакао је да ће убудуће ове акције бити искључене законом који ће спречавати да грађани ЕУ, владини званичници пријатељских земаља и званичници институција ЕУ буду под присмотром БНД-а. Овај закон је већ у парламентарној процедури, при чему ће БНД моћи да крши забрану надзора над грађанима и институцијама ЕУ и њених држава чланица само у случају евидентне терористичке претње. Осим тога, БНД-у ће бити забрањена и привреда шпијунажа, а убудуће ће „мере за стратешко праћење у иностранству” одобравати шеф БНД-а, Канцеларска служба и специјални независни састав судија.

Ова реформа је у обавештајним круговима прихваћена поприлично негативно, јер обавештајци сматрају да је овим БНД-у онемогућено да контраобавештајно делује. Према писању портала „Дојче виртшафтс нахрихтен”, европски обавештајни стручњаци сматрају да БНД новим законом губи своје најважније активности, мада и до сада није био у позицији да од Американаца користи водећу техничку инфраструктуру и процену резултата.

Критичари овакве реформе кажу да то што ће о праћењу одлучивати и Канцеларска служба, то јест кабинет канцеларке, неће много угрозити америчке интересе јер неће опет постојати парламентарна контрола а Меркелова се, како кажу, показала као спремна да одржи трансатлантску обавештајну сарадњу. Осим тога, критичари истичу да ће сада америчке тајне службе моћи несметано да прислушкују сваку фирму и сваког појединца у Немачкој, при чему ће им БНД морати да понуди техничку и логистичку подршку, али више неће смети да добијене податке сам обради.