Пореска управа сама наплаћује дугове

За разлику од дужника „Телекома” и „Инфостана”, грађани који дугују за порез неће моћи да рачунају на отпис дугова. Како је „Политика” недавно објавила, ова предузећа, која су уједно и највећи повериоци, највероватније ће обуставити око 650 хиљада старих извршних поступака, што је изазвало револт редовних платиша. У Пореској управи међутим истичу да Закон о пореском поступку и пореској администрацији не предвиђа опраштање пореског дуга. Додају да је у првих пет месеци ове године издато 203.225 опомена за неизмирена дуговања и донето 66.640 решења о принудној наплати за дугове који нису плаћени по опоменама.

Држава је ипак, у покушају да смањи нагомилана пореска потраживања (која су достигла петину БДП-а), недавно понудила репрограм за оне који дугују до два милиона динара, не рачунајући камату. Рок за пријаву истекао је 4. јула, а, према незваничним информацијама, стигло је око 70.000 захтева дужника да уђу у тај програм. Понуђена им је, између осталог, могућност отплате дуга на одложено до 60 рата. Почетком јуна, објављено је да је међу грађанима, који су се до тада пријавили, највише било оних који нису плаћали порез на оружје, док су предузетници углавном тражили одлагање плаћања дуга по основу пореза на приходе од обављања самосталне делатности и доприноса за обавезно социјално осигурање.

– Закон је прописао могућност одлагања плаћања пореског дуга уколико порески обвезник испуњава услове. Они који уђу у репрограм, дужни су да редовно измирују и текуће обавезе и оне по репрограму – наводе у Пореској управи. Процедура налаже да ће са њима бити раскинути споразуми уколико се не буду придржавали прописаних услова и уговорених рокова плаћања. У том случају, неизмирени  порез (укључујући и камату) биће наплаћен из средстава обезбеђења, односно принудном наплатом. Како се наводи у одговору достављеном нашем листу, Пореска управа не води судске спорове против дужника, а поступке принудне наплате не спроводи преко судова и других извршних органа, већ самостално.

Према последњим расположивим подацима, укупни порески дуг износио је 776 милијарди динара, од чега је око 377 милијарди ненаплативо јер та сума пада на терет предузећа у реструктуирању, стечају, ликвидацији, фантомских фирми и оних брисаних из регистра.

Законодавац је недавним изменама Закона о пореском поступку и пореској администрацији био прилично благонаклон према условно мањим дужницима, чији дуг не прелази два милиона динара. Они већи, који дугују стотине милиона, па и неколико милијарди динара, овим изменама добили су такође неке погодности, рецимо, да дуг плате у року од пет година, али они могу да рачунају само на отпис половине камате.

Последњом изменом прописа Пореска управа више нема обавезу да квартално објављује које компаније су највећи дужници, већ свега два пута годишње. Последња ранг-листа највећих дужника објављена је у августу прошле године према подацима до краја јуна 2015. Међу пет највећих пореских дужника у категорији активних предузећа били су:  крагујевачка „Застава оружје”, чији је дуг био 7,8 милијарди динара, „Крушик” Ваљево (2,6 милијарди), затим „Монус” из Београда (2,5 милијарди), који је, како је тада објављено, поднео захтев за репрограм дуга, ППТ Наменска из Трстеника (2,1 милијарда) и компанија „Борба” (1,8 милијарди).