Вода једино окрепљује

Међу најтоплијим градовима у региону данас је био и Београд. Жива у термометру у неким деловима престонице достигла је чак 38 степени.

На улицама је било мање људи, и ко год је могао гледао је како да дан проведе у климатизованим просторијама или да се бар мало расхлади уласком у неку продавницу. Колико год могу људи воде рачуна.

Зато упркос највишој температури од почетка лета лекари Хитне помоћи, на срећу, нису имали знатно више посла него иначе. Екипе су изашле на укупно 150 интервенција.

Али, не могу сви да избегну жегу и јулску врелину. Јер многи су морали да буду на радним местима. А нема свуда „клима”.

Путари којима је улица пословни простор радно време су почели у 7, а завршили у 15 часова.

– Улице се обнављају искључиво по сувом времену. Навикли смо на високе температуре и јако сунце, а због безбедности носимо униформу па топлоту осећамо и више него остали суграђани. Освежимо се водом на паузи за ручак, а хлад понекад и не постоји. Од овог посла живимо и нико нас не пита да ли нам је вруће или не, морамо да радимо и не размишљамо о временским условима – рекли су путари у Змај Јовиној улици.

Продавци омиљене летње посластице су насмејани иако иза фрижидера стоје и по 12 сати.

– Од 2007. године продајем сладолед. Временом сам навикла да цео дан проведем напољу, било топло или хладно. Пијем пуно течности, једино тако могу да се расхладим. Радим од 7.30 до 22 сата без паузе, а понекад одем до оближњег кафића до тоалета или скокнем да купим нешто за ручак. Не смета ми врућина, али има дана када је заиста неподношљиво. Ово ми је једини посао, ту зарађујем за живот и не размишљам о времену. Први пут радим на Тргу републике, и осетна је разлика у температури када се загреје бетон у односу на нека места где има више зеленила, на којима сам раније радила – закључила је љубазна продавачица.

Комуналци раде у свим условима

Градоначелник Синиша Мали обишао је раднике ЈКП „Београд пут”, који раде на асфалтирању тротоара у Улици кнеза Милоша, где се уверио да се поштују сви захтеви у области заштите на раду при високим температурама.После разговора са радницима, градоначелник је истакао да сва градска комунална предузећа функционишу нормално и да су предузете све мере како би се заштитило здравље запослених.– Београд је велики систем и његова предузећа морају радити и кад су велики снегови и кад је велика врућина. Добар рад примећују и наши суграђани и по њиховим реакцијама видимо да су задовољни како раде људи из „Зеленила”, „Чистоће”, „Београд-пута”, ГСП „Београд” и других комуналних предузећа. За рад под оваквим условима заслужују да им се каже хвала за сав труд јер је свако од њих урадио свој део посла како би град и при високим температурама функционисао као светска метропола – рекао је градоначелник. Б. Х.

И продавци новина провели су најтоплији део дана на усијаним тротоарима у центру.

– Моје радно време је од 11 до 15 часова, искључиво на улици. Часопис који продајем захтева разговор са људима у пешачкој зони. Студент сам, па ми овај посао одговара јер нисам ангажован цео дан. Када дође лето и температура буде изнад 35, понекад немам где да се склоним од сунца. Расхлађујем се „чесмовачом” јер ми је то најјефтиније – објаснио је студент Филолошког факултета. 

На неким радним местима ни клима-уређаји не помажу.

У пекарама, ресторанима брзе хране, киосцима са кокицама било је и више од 38 степени.

Колико зноја се пролије док један плех са врућим кифлама не угледа светлост витрине и дође до купца, само пекари знају.

– Просторија у којој пећи раде цео дан није физички одвојена од дела за купце, па тако температура буде и виша од 40. Имамо „климу” која не ради већ другу годину. Када је напољу најтоплије, људи улазе мокри, жале се на врућину, ја се само насмејем јер овде је сигурно двапут горе. Расхладим се уз чашу воде на малој паузи испред усијаног локала – каже млада радница.

Кад замирише пљескавица, сигурно не размишљамо како је онима који сатима стоје у скученој просторији поред роштиља. 

– Смена у киоску траје 10 сати, а пљескавице, кобасице и помфрит се пеку нон-стоп. Електрични роштиљ непрестано ради и поред „климе” која је стално укључена температура не може да се спусти. Није нам дозвољено да носимо кратке панталоне и да будемо боси, што додатно отежава ситуацију. Мало се освежим хладном водом и соком или изађем испред радње где је и на 38 степени пријатније него поред угрејане плоче – истакао је двадесетпетогодишњи роштиљџија.

Тезге на пијацама су пуне, а такве углавном и остају до краја радног времена.

– Имамо среће да нисмо директно изложени сунцу. Због врућине воће брзо пропада, нарочито малина. Постоје прскалице које нас мало освежавају, али ни то не помаже на 35 степени. Увек поред себе имам воду, али се и она брзо угреје. Тезге раде од 6 до 19 часова, али људи углавном долазе рано ујутру када је напољу пријатније – рекла је забринута продавачица чистећи тезгу од непродатог воћа.