Прелетачи

Покренута је ових дана петиција којом се тражи доношење закона о лустрацији „прелетача“. Иза акције „Бирам кога бирам“ је иницијатива грађана из 12 градова, који верују да је Србији потребна промена изборног система. Племениту идеју подржале су и неке политичке организације познате по свом „прелетачком“ капацитету. И то је оно што увек баци сенку на добру акцију.

Истина је да је синдром прелетача увек карактерисао политичку сцену Србије, али највише је изражен у последњих десет и више година. Истина је и да сви „прелетачи“ нису исти. Такође, чињеница је да су се и странке мењале како су им се мењали лидери. Примера ради, неки од оних које је „водио“ Зоран Ђинђић и који су „капирали и копирали“ нису могли ни хтели да носе „багаж“ Бориса Тадића и његове „екипе“. Прелетачи, међутим, нису били само они који су „причу“ напуштали кад је она губила изворни смисао, већ и „ловци на плен“ који су на крилима добијеног поверења грађана то поверење злоупотребљавали у личне сврхе.

Тако је доскорашња градска одборница Нове странке Александра Христић одлучила да у изборној трци 2016. прелети у Демократску странку. То је учинила разочарана немогућношћу да се кандидује за председницу Београдског градског одбора Нове, а након „неуспешних“ преговора са Александром Шапићем и Борком Стефановићем о евентуалном преласку у „њихове редове“.

Прелетачи нису заобишли ни покрет Доста је било. Одборница са листе ДЈБ из Новог Сада Данијела Костић напустила је покрет и „прелетела“ у одборничку групу Јединствене Србије. У саопштењу за јавност, Костићева наводи: „Показало се да се програм покрета не развија у правцу какав је био иницијално. Уместо да се боримо за сваког грађанина појединачно, покрет прераста у политичку ’елиту’ која се бори за политичке поене и превласт на мени непримерен начин.“

Прелетању се одао и Александар Сенић, један од оснивача Социјалдемократске странке Бориса Тадића. За разлику од многих пре њега, Сенић није крио да је добио „позив који се не одбија“. Одласком у СНС, он је поверење добијено на изборима пребацио на оне који „два пута узастопно добијају велику подршку грађана“. Као разлог свог прелета млади политичар наводи све лошије резултате опције којој је припадао. А резултате је требало да постигне – ко?

Одборници Двери, од којих су неки били високи функционери и оснивачи покрета, у претходних неколико дана такође су прелетели у друге таборе. Група општинских одборника Демократске странке у Владичином Хану прешла је у Српску напредну странку. Одборник Левице Србије на Врачару Марко Мандић прелетео је у странку Расима Љајића. Високи функционер покрета Доста је било Предраг Марковић доспео је у Председништво СПС. Радикалски кадар Александар Мартиновић прелетео је у редове напредњака. Небојша Милићевић и Игор Мушић прешли су из Либерално демократске партије у Нову странку. У периоду између 2012. и 2016. године, од 343 одборника у скупштинама пет градова у Војводини, чак њих 102, односно око 30 одсто, променили су своје политичке партије, од којих највеће губитке бележи Демократска странка.

Изборни закон би требало хитно мењати. Наравно, странкама на власти то сада не одговара јер највећи број прелетача завршава управо у њиховим редовима. Но, проћи ће и њихово време, а рецепт се неће променити сам од себе. „Бирам кога бирам“ је добра акција и потребна, али не и довољна. Критеријуми којим се чланство прима у странку и бира за разне функције, морају бити јасни и прецизни. Људи су кварљива роба уколико је закон мртво слово на папиру. Прелетача и „прелетача“ ће увек бити, али било би добро када би оних користољубивих било много мање.

Политички аналитичар