Уторак, 05.04.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прелетачи

У периоду између 2012. и 2016. године, од 343 одборника у скупштинама пет градова у Војводини, чак 102 одборника, односно око 30 одсто, променили су своје политичке партије
Новица Коцић

Покренута је ових дана петиција којом се тражи доношење закона о лустрацији „прелетача“. Иза акције „Бирам кога бирам“ је иницијатива грађана из 12 градова, који верују да је Србији потребна промена изборног система. Племениту идеју подржале су и неке политичке организације познате по свом „прелетачком“ капацитету. И то је оно што увек баци сенку на добру акцију.

Истина је да је синдром прелетача увек карактерисао политичку сцену Србије, али највише је изражен у последњих десет и више година. Истина је и да сви „прелетачи“ нису исти. Такође, чињеница је да су се и странке мењале како су им се мењали лидери. Примера ради, неки од оних које је „водио“ Зоран Ђинђић и који су „капирали и копирали“ нису могли ни хтели да носе „багаж“ Бориса Тадића и његове „екипе“. Прелетачи, међутим, нису били само они који су „причу“ напуштали кад је она губила изворни смисао, већ и „ловци на плен“ који су на крилима добијеног поверења грађана то поверење злоупотребљавали у личне сврхе.

Тако је доскорашња градска одборница Нове странке Александра Христић одлучила да у изборној трци 2016. прелети у Демократску странку. То је учинила разочарана немогућношћу да се кандидује за председницу Београдског градског одбора Нове, а након „неуспешних“ преговора са Александром Шапићем и Борком Стефановићем о евентуалном преласку у „њихове редове“.

Прелетачи нису заобишли ни покрет Доста је било. Одборница са листе ДЈБ из Новог Сада Данијела Костић напустила је покрет и „прелетела“ у одборничку групу Јединствене Србије. У саопштењу за јавност, Костићева наводи: „Показало се да се програм покрета не развија у правцу какав је био иницијално. Уместо да се боримо за сваког грађанина појединачно, покрет прераста у политичку ’елиту’ која се бори за политичке поене и превласт на мени непримерен начин.“

Прелетању се одао и Александар Сенић, један од оснивача Социјалдемократске странке Бориса Тадића. За разлику од многих пре њега, Сенић није крио да је добио „позив који се не одбија“. Одласком у СНС, он је поверење добијено на изборима пребацио на оне који „два пута узастопно добијају велику подршку грађана“. Као разлог свог прелета млади политичар наводи све лошије резултате опције којој је припадао. А резултате је требало да постигне – ко?

Одборници Двери, од којих су неки били високи функционери и оснивачи покрета, у претходних неколико дана такође су прелетели у друге таборе. Група општинских одборника Демократске странке у Владичином Хану прешла је у Српску напредну странку. Одборник Левице Србије на Врачару Марко Мандић прелетео је у странку Расима Љајића. Високи функционер покрета Доста је било Предраг Марковић доспео је у Председништво СПС. Радикалски кадар Александар Мартиновић прелетео је у редове напредњака. Небојша Милићевић и Игор Мушић прешли су из Либерално демократске партије у Нову странку. У периоду између 2012. и 2016. године, од 343 одборника у скупштинама пет градова у Војводини, чак њих 102, односно око 30 одсто, променили су своје политичке партије, од којих највеће губитке бележи Демократска странка.

Изборни закон би требало хитно мењати. Наравно, странкама на власти то сада не одговара јер највећи број прелетача завршава управо у њиховим редовима. Но, проћи ће и њихово време, а рецепт се неће променити сам од себе. „Бирам кога бирам“ је добра акција и потребна, али не и довољна. Критеријуми којим се чланство прима у странку и бира за разне функције, морају бити јасни и прецизни. Људи су кварљива роба уколико је закон мртво слово на папиру. Прелетача и „прелетача“ ће увек бити, али било би добро када би оних користољубивих било много мање.

Политички аналитичар

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.