„Генекс” први тест за стране инвеститоре

Први велики тест о томе да ли актуелна политичка ситуација изазвана падом владе може да утиче на потенцијалне стране инвеститоре полагаће се 31. марта. За овај датум заказано је јавно надметање за продају имовине „Генекса” и то хотелског комплекса на Копаонику и београдског дела имовине у блоку 20 која подразумева хотел „Континентал”, „Апартмане”.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић већ је изјавио да су чак 22 потенцијална инвеститора, међу њима и страни, откупила тендерску документацију за београдску имовину и шест за копаоничке хотеле.

Мирко Ковач, власник „Атека” и, сасвим је извесно, нови власник РТБ Бор. Можда би он због наших политичких прилика и пожелео да утекне из источне Србије, али нема куд: везује га 150 милиона долара, колико је дао као прву траншу за куповину рударског басена. До парламентарних избора, он мора да плати још остатак од 316 милиона долара, тако да вероватно само он зна како се осећа у српском политичком вакууму.  

Из искуства досадашњих приватизација, међутим, не значи да политичке прилике обавезно доносе немир код страних инвеститора. Да ситуација у којој Србија нема владу пуног легитимитета, већ само такозвану техничку, не мора бити препрека за стране инвестиције сведочи и пример „Мобилкома”, односно „Вип мобилног оператера”. Наиме, аустријска телекомуникациона компанија једина је у новембру 2006. године доставила понуду на тендеру за лиценцу за трећег мобилног оператера. Подсећања ради, то је било само месец дана после пада прве Коштуничине владе и месец дана пре нових парламентарних избора.

Иначе, досадашње продаје сведоче да се број купаца који се надмећу не подудара са онима који су откупили тендерску документацију, па зато не треба да буде изненађења када се на тендеру за „Генекс” не појави двадесет двоје инвеститора.

Примера ради, у случају куповине Робних кућа Београд чак четрдесетак фирми је откупило тендерску документацију, а на надметању је било десет учесника, иако је нова влада славила тек неколико месеци од формирања. Код прошлогодишње продаје новосадског осигуравајућег друштва ДДОР у јавности је помињано да је десетак заинтересованих предузело тендерске кораке, међу њима и велики играчи на европском тржишту осигурања. На крају је само италијанска „Фондијарија” доставила коначну понуду која у погледу висине није одговарала очекивањима овдашње јавности. ДДОР је лане продат неколико месеци после тешког формирања друге Коштуничине владе, што је тада указивало да она има какву такву будућност, а да су самим тим и политичке прилике стабилне.

И у новонасталим политичким приликама сасвим је извесно да процес приватизације преостале непродате друштвене својине не може да буде заустављен. Јер, око тог питања постоји потпуно сагласје. Приватизација није била заустављена ни за време претходне техничке владе. Према новом законском року који је усвојен када и последње промене Закона о приватизацији, тај посао, који је већ пробио законске рокове, требало би да буде завршен до краја ове године. Тачније 31. 12. 2008. требало би да започне приватизација и последњег предузећа с друштвеним капиталом. Сада већ одлазећа српска влада убрзала је овај процес тако што је удвостручила број предузећа која се месечно продају на аукцијама, покренути су и тендери за предузећа с великом имовином, а повећан је број и продаја фирми из стечаја. У новим условима питање је само да ли ће техничка Влада заказивати нове тендере. За „Заставу”, на пример, предтендерски поступак је у току, а сам рок продаје још није одређен.

Економски аналитичар у Привредној комори Србије Горан Николић не верује да ће новонастала политичка ситуација зауставити стране инвеститоре. „Сигурно не оне који су већ у игри за неку вредну имовину, попут оне ’Генекса’”.

– Сматрам да је за њих ризик сада мањи него пре пада владе. Тада је било неизвесно да ли ће влада опстати, а сада се зна да ће бити нових избора после којих ће ситуација бити јасна. Гринфилд инвеститори ће вероватно сачекати разрешење ситуације. Приватизација јавних предузећа је друга ствар, вероватно ће бити померена продаја Јата који је био први на листи за продају – каже Николић.

Економиста Владана Хамовић изјавила је да досадашње искуство показује да расписивање избора доводи до одређеног застоја у привреди земље, али да тај утицај неће бити „страшан” ако формирање нове владе не буде дуго трајало.

Ако буде компликација у формирању нове владе то ће се одразити на економска кретања у земљи, интерес страних улагача и поновно враћање Србије у „ризичну зону”, истакла је она.

Хамовићева је указала да би вишемесечни привредни застој био негативан за Србију, посебно зато што нема довољно сопствених средстава, због чега су јој стране инвестиције неопходне.