Музичари траже веће парче колача од зараде „Јутјуба”

Брак музичке индустрије и „Јутјуба” је лош, као и сваки брак из интереса. Страна која за себе тврди да је занемарена, а оличена у 180 најплаћенијих извођача, тражи веће парче колача и сматра да је партнер искоришћава.

Уметници међу којима су Пол Макартни, Лејди Гага, Тејлор Свифт, Кристина Агилера, Елтон Џон и други, тврде да се интернет компаније богате на њихов рачун. Због тога су недавно у отвореном писму затражили реформу америчког закона о заштити ауторских права, који ове године постаје пунолетан, чиме би сајтови попут „Јутјуба” одвајали више новца на име накнаде за ауторска права.

Извођачи наводе да застарели закон иде у корист интернет компанија јер их ослобађа одговорности када њихови корисници крше ауторска права. Међутим, „Јутјуб” истиче да има софистициран систем помоћу којег носиоци права лако и једноставно могу да прате да ли је неки корисник без овлашћења поставио њихову музику и да то блокирају или да захтевају накнаду. На сличан начин се против пиратерије боре и друге интернет платформе.

Какве су шансе музичара да остваре своје захтеве? Аналитичари процењују – невелике, напомињући да је извођачима потребнији „Јутјуб” него они њему. Такође, упућени су склони да у овом захтеву музичке индустрије виде покушај надокнаде губитка услед сталног пада продаје дискова у САД.

Једна фирма за анализу интернет трендова у најновијем истраживању утврдила је да раст прихода „Јутјуба” није праћен повећањем накнада ауторима, што је аргумент и певача.

Како се наводи у извештају, „Јутјуб” је власницима права прошле године платио 740 милиона долара, што је 11 одсто више него 2014, иако је број прегледа музичких садржаја у том периоду порастао за 132 одсто. Према овој рачуници, зарада од једног слушања пала је са 0,2 цента на 0,1 цент.

Разлог овог раскорака лежи у моделу пословања „Јутјуба”, будући да сајт живи од реклама (а не од претплате за слушање музике), па не значи да више прегледа аутоматски доноси и већи број огласа.

Други део ове статистике, који мање иде у прилог уметницима и који објашњава зашто им „Јутјуб” није повећао накнаде, показује да музички садржаји чине тек 30 одсто укупних прегледа, односно да на њих одлази 12 одсто времена проведеног на овој платформи, и да доносе само девет одсто од укупне зараде од реклама.

Аутор овог извештаја сматра да би оно за шта се залажу Тејлор Свифт и остали музичари претворило „Јутјуб” у потпуно неодрживи бизнис, преноси „Гардијан”.

„Музичка индустрија мора чешће да поставља садржаје и да се више ангажује у контакту са публиком. Уколико поставе троминутни спот сваких неколико месеци, не могу ни да очекују бољу позицију у ’Јутјуб’ економији”, наводи овај стручњак. „Као паметна пословна жена, каква је Тејлор Свифт, сумњам да није свесна сложености односа ’Јутјуба’ и музичке индустрије”, закључује он, алудирајући на случај када је најплаћенија светска звезда прошлог лета испословала од „Епла” да уметницима буде плаћена накнада за ауторска права и током тромесечног пробног, за кориснике бесплатног, периода сервиса „Епл мјузик”.