Александра Томић води Одбор за финансије

Избором Александре Томић (СНС) за председника у Скупштини Србије конституисан је Одбор за финансије, републички буџет и контролу јавних средстава. За заменика председника изабран је Милан Лапчевић (ДСС).

И на овој, као и на свим претходним конститутивним седницама радних тела, опозиција је критиковала напредњаке што није било консултација. Напредњаци су одбацили оптужбе, наводећи да је разговора било, те да је и јучерашњи избор Лапчевића доказ за то.

У краћој дискусији нико није оспорио компетентност Александре Томић, па ни Саша Радуловић (ДЈБ), који је, међутим, замерио што није достављена њена званична биографија. Радуловић је казао и да би она требало да каже како ће појачати надзорну улогу одбора над извршном влашћу, „како се законодавна власт не би претворила у послушника извршне власти”.

Истакавши да се од председника одбора не очекује нека велика креативност, Зоран Красић (СРС) је замерио што није било договора око председничких места. Он је нагласио да би требало четири-пет председничких места да добије опозиција, како би власт била боље контролисана.

И Горан Ћирић (ДС) изнео је сличну замерку уз опаску да „два и по месеца после избора знамо ко има већину у парламенту, па може све и да изгласа, али не знамо ко је власт, а ко опозиција”. И Горица Гајић (ДСС) казала је да се не зна ко се и где договарао око председничких места.

Одговарајући на ове примедбе, Владимир Орловић (СНС) казао је да се све ради транспарентно око избора председника, а „предлог постаје предлог кад се изнесе на седници одбора, које су јавне”.

Орловић је казао да су сви шефови посланичких група били у прилици да чују како су разговори текли, да је разговор са СРС вођен, али да је из СРС-а речено да њих занима само Одбор за контролу служби безбедности, или Одбор за одбрану и ништа друго.

Орловић је констатовао: „Ако имате тако ултимативан став, онда је беспредметно даље разговарати. Лако је закључити и да је консултација било, ако се поштено погледа колико је председничких и места заменика председника добила опозиција, али за сваки добар однос потребне су две стране.”

Реагујући на Орлићево објашњење, Зоран Красић је казао да се „телефонски разговор не може третирати као парламентарни договор, за то је потребан састанак”. Красић је казао и да су телефонски разговори неформални и да „није лепо препричавати их”. Орлић је одговорио да је Красићева опаска потврда да је разговора било, додајући да није препричавао садржај телефонског разговора.