Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли судија може да буде у струковном удружењу?

Иако закон судијама дозвољава да се удружују да би очували независност, о томе ће се данас расправљати у Високом савету судства
Да ли судија може да буде у струковном удружењу?
Зграда Високог савета судства (Фото Дарко Ћирков)

Високи савет судства требало би данас да одлучује о спојивости судијске функције са чланством у недавно основаном Центру за правосудна истраживања (ЦЕПРИС). Чланови највишег судског тела одлучиваће о томе да ли судија мора да бира између функције коју обавља или чланства у струковној невладиној организацији чији је циљ изучавање и унапређење правосуђа.

Подсећамо да је председник Вишег суда Александар Степановић крајем прошлог месеца, потписао решење којим је судију Вишег суда Александра Трешњева због „сумње у пристрасност” изузео из већа које води поступак против бившег градоначелника Новог Сада Борислава Новаковића а који је у завршној фази. Своје наводе образложио је чињеницом да су и судија Трешњев и адвокат оптуженог Владимир Бељански, чланови ЦЕПРИС-а.

Иако, за сада, ова невладина организација има само 12 чланова, међу њима су еминентна имена српског судства, професуре и адвокатуре: судија Уставног суда Горан П. Илић, судије Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић, некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро, професори београдског Правног факултета Миодраг Јовановић и Зоран Мирковић, адвокати Слободан и Владимир Бељански, Владимир Ђерић, Небојша Мараш... Осим њих, у ЦЕПРИС-у је и известан број младих сарадника који нису његови чланови.

Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда и чланица ЦЕПРИС-а, каже да се плаши тврдње било ког правника који каже да судија неће бити непристрастан током суђења зато што је члан истог удружења као и адвокат у поступку који води. Такође, наводи бивша председница Врховног суда, о праву удруживања судија у удружења која се боре за независност говори се и у Закону о судијама.

ВСС и о приговору Трешњева
ВСС би на данашњој седници требало да разматра и приговор судије Александра Трешњева на решење председника Вишег суда о његовом изузећу из поступка који се води против градоначелника Новог Сада и члана Демократске странке Борислава Новаковића. Ово тело обавезно је да у року од 15 дана одлучи о приговору судије Трешњева.

– Као правнику, није ми јасно шта је прави разлог за изузеће судије Трешњева. ЦЕПРИС као организација нема неморалне циљеве, не ради против државног уређења. Значи, све је у складу са законом. Оно што је, можда, и најбитније нагласити јесте да се у Закону о судијама наводи да судије имају право да се удружују у удружење чији је циљ борба за независност и развијање правосудног система, односно, све оно за шта се залаже ЦЕПРИС. Удружење није ни почело са радом, а председник Вишег суда Степановић у решењу којим се судија Трешњев изузима из судског већа, анализира начин конституисања и рада новооснованог удружења. То није у надлежности председника суда, а посебно не представља разлог за изузеће. Такође, у закону се наводи да је основна обавеза судије да одржава своје право на независност и непристрасност. У конкретном случају, тако нешто уопште није могуће – објашњава Петровић Шкеро.

Бивша председница Врховног суда која је сада у пензији, наводи и да ситуација са ЦЕПРИС-ом недвосмислено подсећа на ону од пре петнаестак година када су судије санкционисане због учлањења у тада новоосновано Друштво судија Србије.

Према речима Драгомира Милојевића, председника Врховног касационог суда и ВСС, иако је планирано, није сигурно да ће ово тело данас донети одлуку да ли је судијска функција неспојива са чланством у ЦЕПРИС-у. За „Политику” каже да одлуку у конкретном случају никако не треба доносити „преко колена”.

– Нисам спреман да одлучујем док се детаљно не упознам са статутом, начином рада и другим појединостима у вези са поменутим удружењем. Судијска функција би, сигурно, била неспојива са чланством у неком удружењу у вези са финансијама или нечим сличним. Оваква подела нам није била потребна пред отварање поглавља 23 – рекао је Милојевић за наш лист.

Незванично сазнајемо да је данашња расправа стављена на дневни ред ВСС-а на предлог Александра Степановића. У Вишем суду замолили смо за коментар председника ове установе у вези са неспојивошћу судског посла и чланства у струковној организацији, али и питали да ли је баш он предложио ту тачку на седници ВСС-а.

– Седницу ВСС сазива председник овог тела, а позив за седницу садржи дан, час и место одржавања седнице као и предлог дневног реда (члан 19 Пословника о раду ВСС). Члан савета има право да предложи измену дневног реда који је наведен у позиву за седницу уз усмено образложење предлога (члан 23 Пословника). Председник Вишег суда у Београду, као што знате, није члан ВСС, па не знамо одакле вам нетачна информација – наводи се у штуром одговору из Вишег суда.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.