Кривична пријава против редитеља филма о Јасеновцу

ЗАГРЕБ– Антифашистичка лига Хрватске поднела је данас кривичну пријаву против редитеља Јакова Седлара којом га терети да филмом „Јасеновац - истина” подстиче на насиље и мржњу првенствено усмерену према групи српске националне мањине.

У образложењу кривичне пријаве се наводи да је Седлар повредио одредбе које прописују кажњавање онога ко „јавно одобрава, пориче или знатно умањује кривично дело геноцида, злочина агресије, злочина против човечности или ратног злочина, усмјереног према групи људи или припаднику групе због њихове расне, верске, националне или етничке припадности, порекла или боје коже, на начин који подстиче насиље или мржњу против такве групе или припадника те групе”.

Лига истиче да је Седлар производњом и приказивањем филма о логору Јасеновац у Другом светском рату јавно „порекао и знатно умањио кривично дело геноцида, злочина против човечности и ратног злочина, првенствено усмереног према групи српске националне мањине” и то „служећи се заменом теза, лажним аргументима, фалсификовањем и прећуткивањем историјских чињеница, на начин који подстиче насиље или мржњу...„

Седлар, како се наводи, у филму пориче и знатно умањује геноцид почињен против Јевреја, Срба и Рома, а „мржњу подстиче првенствено према Србима”, пренели су хрватски медији.

Лига Седлара терети да је манипулацијама и бројкама страдалих у усташком логору Јасеновац,. умањио дело геноцида, злочина против човечности и ратног злочина.

Наводе и да је Седлар у филму негирао податке историчара Антуна Милетића да се у логору Јасеновац дневно налазило од три до четири хиљаде заточеника.

Лига Седлара оптужује и за више фалсификата у филму - пре свега насловне стране листа „Вјесник” од 15. маја 1945, два писама и потписа Анте Павелића упућена Мили Будаку, а датирана на дан 29. маја 1941. и 14. децембра 1942.

Наводе и да се током целог филма појављују „фотографије које би наводно требало да се односе на логор Јасеновац, али заправо се ради о фотографијама усликаним на другим локацијама и другим временским раздобљима”.

„У филму се фалсификоване и измишљене чињенице до те мере да се мењају аутобиографије појединих историјских личности”, пише у образложењу кривичне пријаве, а као пример се наводи име јасеновачког трговца Лазара Бачића.

Истиче се да је Седлар „у циљу стварања тезе о јасеновачком логору од 1945.-51. у којем су комунистичке власти погубиле знатно више жртава него власти Независне Државе Хрватске у периоду од 1941-45. године, прећутао научно доказане чињенице о геноцидности НДХ, избегавањем саме категорије речи геноцид и злочин против човечности у односу на природу и деловање припадника усташких војних јединица и припадника власти НДХ”.

„Концентрацијски логор Јасеновац у периоду од 1941-45 у већини случајева назива сабирни и радни логор умањујући при том његово оснивање ради избегавања егзекуције припадника српске, јеврејске и ромске мањине”.

Седлар, наводи се, у филму такође истиче да је „српска мањина у Хрватској стварала мит о усташком Јасеновцу као тешку патину над Хрватима који су у властитој земљи постали грађани другог реда”.

Тим својим тезама Седлар је, како се наводи у образложењу Лиге, у филму, „створио јасан демонизирајући, дискриминаторан, мрзилачки, шиканирајући став према целој једној заједници с обзиром на њихову националну и етничку припадност”.

„Дистрибуцијом филма широм Хрватске, посебно по школама, и иностранству у оквиру хрватских заједница, Седлар настоји да подстакне друге да усвоје тезе из филма и да на тај начин према српској мањинској групи створе осећаје дубоког анимозитета и мржње.(Танјуг)