Власт ме се плаши

Прихват затвореника из Гвантанама био је тема у разговорима представника Србије и САД и 2009, у време док је шеф државе био Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке, али наша страна није позитивно гледала на ту идеју. Тадић у разговору за „Политику” каже и да то није предлагала наша влада, него да су предлози стизали „од америчке и од европске стране”. Тадашње власти Србије нису сматрале да би то био потез који ће побољшати односе са САД.

– То је врло озбиљно питање, a кад доносите такву врсту одлуке морате да мерите разлоге за и против. Тим гестом не постаје се земља савезница великих сила у борби против тероризма, већ преузима одговорност за погрешне одлуке у борби против тероризма. Ми нисмо сматрали да је корисно да се Србија у такве акције укључује. Сматрали смо корисним да се Србија укључује у мировне операције, да бисмо на тај начин могли много боље да бранимо своје спољнополитичке позиције. Поред тога, ако сте земља савезница у мировним операцијама с великим силама, онда је већа вероватноћа да нас они бране од терористичких удара попут оних какве смо имали у јужним српским општинама.

Сматрате ли потез ове владе и долазак двојице затвореника из Гвантанама добрим у овом тренутку?

То је потез кратког даха, који ће овој влади донети још неколико дана добрих односа са САД.

Да ли је најављено окупљање „деривата ДС-а”, како Пајтић воли да каже, можда и ваша последња шанса, с обзиром на то да изгледа као да се СДС распада?

Нити се СДС распада, нити постоје „деривати” ДС-а, нити је то наша последња шанса. Морам да разочарам оне који би се радовали распаду СДС-а или ДС-а – то се неће десити. Сматрам да демократска и грађанска опозиција у овим околностима треба да се уједини, јер смо сви тек мало изнад цензуса. Жао ми је што ДС није прихватио мој предлог о таквом уједињењу пред изборе, јер бисмо сасвим сигурно имали други најбољи изборни резултат и била би потпуно другачија констелација политичких односа, поготово пред председничке изборе следеће године и неке локалне изборе, на пример за Београд. Сад је прилика да исправимо те грешке и зато сам и дао конкретан предлог – да се формира унија демократских странака. То подразумева формирање новог ентитета, с новим органима, другачијим начином доношења одлука и новим људима.

Предлажете неки колективни орган руковођења?

Тако је. Уније свугде у свету, на пример у Француској, тако нешто подразумевају и успевају дуго да функционишу. Даћу пример. Једна странка у унији може бити за пуноправно чланство у НАТО-у, а да друга, на пример, сматра да је аустријски модел неутралности идеалан за Србију. Унија покрива легитимно и једно и друго питање. Али не може у унији да буде, на пример, странка која је за НАТО, а друга која је непријатељ НАТО-а.

Ви нисте за уједињавање?

Мислим да не треба ићи на уједињење са ДС-ом, него на формирање уније која чува наше постојеће страначке идентитете. Камо среће да смо после 2012. донели одлуку какву сам предлагао ДС-у и пре него што сам ушао у сукоб с Драганом Ђиласом: да се објединимо, да пронађемо стварно заједничког кандидата за председника, а не да се то деси кроз рат међу нама. Поготово сам био против тога да се у ту борбу унутар ДС-а укључују тајкуни. То је Мишковић урадио кроз Ђиласа, нудећи му финансијску подршку за читав тај процес и да се укључују неки кругови који су нама противнички – на пример, врло значајну улогу ту је покушао да има СНС, јер има интерес да раздроби ДС. Али они то нису прихватили.

Људи који одлазе из СДС-а криве вас за лош резултат на изборима. Сенић је рекао да одлази зато што нико није хтео да преузме одговорност.

Не морају они да ме криве, јер ја не бежим од одговорности за лош резултат. Имамо редовну дискусију на Председништву СДС-а о томе и то јесте пре свега моја одговорност, а онда свих осталих. Сенић није једини који је политику коју је заступао заменио за привилегије власти. Међутим, није први пут да медији људе који су „прелетели” пројектују као некакве моје „десне руке” само да би оправдали медијски простор који дају тим људима, а дају га само да би дискредитовали мене. Сенић никад није био мој најближи сарадник, део кабинета или мој потпредседник. У овом мандату није имао ниједну функцију, а након одлуке да не формирамо ни локалне коалиције са СНС-ом, он је напустио странку. И ни по чему се његов случај нити мотив не разликују од низа других.

Ни других који одлазе?

Добро је да вам слабе карике напуштају систем. Да ли мислите да је добро за једну опозициону странку да у њој буду они који размишљају да ли би требало да буду у СНС-у? Што пре да оду у СНС! Да ли ико мисли да ће неко ко из СДС-а или ДС-а пређе у напредњаке бити чврста карика у њиховом ланцу? То, наравно, знају и они, али узимају пребеге с идејом да оштете опозицију, али занемарују чињеницу да тиме на крају оштећују само себе. Наш ланац постаје јачи, њихов слабији.

Да ли развој догађаја говори у прилог томе да ће ЛДП задржати опозициони статус и имати места у вашој унији?

Ако је на почетку мандата СНС-а и постојала могућност да еволуција његових лидера буде стварно позитивна, сад је јасно да – није, нити може бити у будућности позитивна. То не значи да ми не треба да разговарамо са својим опонентима, али како да размишљате да учествујете у власти с онима у чијем се мандату дешава да се у року од годину дана направи нови дуг за Србију од 145 милиона евра за „Железару Смедерево”, а људе који су водили „Железару” у тој години Вучић лично у тренутку устоличења проглашава светским шампионима у челичној индустрији. То је највероватније најбесмисленија пљачка Србије у последњих годину дана, неко је скоро сигурно украо новац унутар тог дуга од 145 милиона.

То је ваша политичка оцена?

То је елементарна логика. У 145 милиона дуга, који је направљен за само годину дана, и то пре свега због високих набавних цена репроматеријала, вероватноћа да неко није украо новац је минимална. То је најочитији пример неуспешности ове владе. Како бисмо уопште могли и да размишљамо да постанемо део владе унутар чијег ће се мандата можда десити и да неко ко је оптужен за шверц наркотика на крају буде потпуно слободан.

Мислите на Дарка Шарића?

Не само на њега. Погледајте, на пример, случај г. Суботића. Ја не прејудицирам кривицу, али нешто знам о позадини тих случајева. Пошто сам политичар, кажем: још није време за моју коначну оцену. Међутим, имам довољно разлога за сумњу да се у овом друштву дешава нешто веома опасно.

Шта?

Или, на пример, нико не говори о томе да фирма ADOC, а има гласина о томе, стоји иза приватизације „Авала филма”. Приватна фирма за коју има гласина да је била финансијер СНС-а на изборима 2012, односно њени власници. Не кажем да је то истина, али има много информација те врсте, тако да, у ствари, имамо нетранспарентну приватизацију.

Боде очи да никад нисте категорично негирали могућност да се кандидујете на председничким изборима?

Зато што би то било неполитичко понашање. Ја нисам аматер у политици. Нисам донео одлуку да се нећу кандидовати, али истовремено као легитимну идеју видим и да се кандидује неки други кандидат кога бих могао подржати. У крајњем случају, добро је оставити власт у неизвесности шта ће се десити. Е, баш због тога што сам се тако владао, сада иде сатанизација. Сада иду текстови у „Куриру” и у другим режимским таблоидима који потпуно бестидно треба да вас унизе као личност. Али то је карактер ове власти.

Плаше вас се?

Наравно да ме се плаше. Свакога се плаше, јер је њихов председнички кандидат сада веома лош и не може да пропусти прилику да не каже нешто што је бесмислено. И што има проблем валидности поштовања закона, било да је у питању образовање или имовина. Они се плаше сваког ко је чист пред законом, јер је то једина ствар коју не могу преузети попут политике или медијски променити, ма колико се трудили да ме дискредитују у таблоидима на најпрљавије начине.

„Курир” вам је „ископао” причу о црним фондовима од 20 милиона евра од домаћих тајкуна, а опет посредством покојног Микија Ракића, вашег тадашњег шефа кабинета.

Није „Курир” ништа „ископао”, већ конструише аферу. Власт свакодневно испуњава Србију аферама, онда „Курир” – а власник „Курира” је признао да је био део штаба Александра Вучића, па се сада враћа у штаб после неколико месеци, као што су и сви други таблоиди део његовог медијског штаба – мора да исконструише аферу.

Мислите, измислили су?

Наравно. Све је нетачно, од прве до последње речи. А да подсетим на реалне афере ове власти које су се десиле само у последње време. Нема кривца за пад хеликоптера и смрт оних трагично настрадалих људи и бебе, па онда ослобађање Суботића на апелацији, који не узима у обзир одређене доказе против њега. А онда Врховни касациони суд утврди да је Апелациони суд таквом одлуком кршио закон у корист оптуженог. Па онда на апелацији ослобађање Дарка Шарића, па 145 милиона евра дуга у „Железари”. Све афера за афером. И онда се све то гуши причом о „црном фонду” Миодрага Ракића. А готово нико не објављује да је слична афера коју је пре годину дана лансирао лист „Ало” – о наводно украдених 24 милиона евра – на суду оборена и да је тај лист добио пресуду да мени као оштећеном плати 600 евра накнаде за учињену штету.

А друге приче о Микију Ракићу? Драган Марковић Палма и Ивица Дачић говорили су о његовој улози на политичкој сцени, о притисцима с његове стране. Небојша Крстић, ваш бивши саветник, сада вас п(р)озива да станете у одбрану лика и дела Микија Ракића...

Небојша Крстић је последња особа која има морално право то да ради.

Зашто?

То ја знам. И он уопште не треба тиме да се бави. А ја стајем у одбрану Миодрага Ракића сваки пут, кад год имам прилику то урадим. Али не улазим у бесмислене дебате с људима који из најбруталнијих личних интереса оптужују људе, укључујући оне који нису живи. Јер не могу да се бране, мртва уста не говоре, што каже наш народ. Напади који долазе из СПС-а и ЈС-а су бесмислени и само су последица потребе да се одбране позиције њихових лидера. Бестидно, бесрамно је овако медијски сатанизовати и потпуно неосновано оптуживати Миодрага Ракића.

И ништа није тачно?

То је ноторна лаж. Али зашто они то раде, време ће показати. Уосталом, неки судски процеси су у току. Пратим их, као и ове за шверц наркотика, и знам много о позадини тих збивања. И доћи ће време кад ћу дати коначну оцену. Па ће бити прилике да коначно оценимо да ли се ова власт борила против корупције и криминала или је у ствари била сарадничка. То ћемо имати прилике да видимо кад се заврше судски процеси, врло брзо. Било би трагично уколико настрадају невини људи, а и то је могуће.

Како да настрадају невини људи?

Засад сам довољно рекао. Пратим шта се дешава и биће прилике да кажем свој став о томе.

На председничким изборима?

Наравно. Било као кандидат, било као неко ко подржава другог кандидата. Али ћу рећи шта знам и шта мислим о свему томе.