Спречен покушај САД и Британије да Јеремић не говори на СБ УН

Од нашег сталног дописника

Њујорк, 11. марта – Данашња седница Савета безбедности УН потврдила је постојеће разлике међу чланицама о „косовском случају”. Русија је поднела нацрт председничког саопштења које позива на наставак дијалога до решења прихватљивог и Београду и Приштини, док је Америка остала при ставу да је „све решено” и да треба признати „нову реалност”.

Сасвим супротна мишљења изнета су и око нових потеза, међу којима су Еулекс и Међународна управљачка група. Руски амбасадор Виталиј Чуркин, који овог месеца председава Савету, као и министар спољних послова Србије упозорили су да те мисије одступају од важеће Резолуције 1244, док су амерички и британски амбасадор, Залмај Халилзад и Џон Сојерс, изјавили да њихову подршку „неће имати нацрт, као што је руски, који „игнорише нову стварност”, под коју подводе, пре свега, проглашену независност Косова. „Не прихватам да је то нова реалност, то је виртуелна реалност, која не може постати међународна стварност док се не постигне јединствени став”, реаговао је Чуркин пред новинарима, по завршетку седнице. Том приликом је истакао и да су чланице показале „озбиљно интересовање” за руски нацрт, да су га неке подржале, друге казале да ће га проучити, а треће да им је нешто у њему прихватљиво, а нешто не”. У сваком случају, „наш нацрт је у оптицају и очекујемо даље консултације”, поручио је. 

Састанку је претходила необична припрема. Америка и Британија покушале су, како се чује, да спрече наступ министра спољних послова Србије Вука Јеремића на данашњој седници Савета безбедности УН, али је председавајућа Русија онемогућила таква њихова настојања. Детаљи о том дуелу још се држе у приличној дискрецији али је, према доступним назнакама, до њега дошло кад су Вашингтон и Лондон оспорили целисходност иступања члана Владе Србије „пошто је она поднела оставку”…

Из обавештених извора сазнали смо ипак низ акцената са консултација у Савету. Према тој верзији, британски и амерички представник „наставили су три примедбе: да Јеремић не треба да наступи јер је из владе у оставци, да већ четврти пут у последња два месеца Савет расправља о Косову, да ће министар Србије говорити само у име своје земље. Затражили су и да „претходно виде његов говор”, чиме су, по оцени саговорника, одступили од праксе у УН. Британски представник је, наводно, замерио Јеремићу и да је о Косову недавно рекао нешто „неодговарајуће”.

Чуркин је, како је такође до нас допрло, све те примедбе одбацио. Рекао је, уз остало, да су у УН и раније пуноважно говорили министри чије су владе биле у оставци, да сваки говорник заступа интересе своје земље, а да су састанци Савета о Косову чести „јер је то питање од историјске важности за Србију и кључна тачка за будућност односа у региону, Европи па и у свету”.

Позивајући се на дипломатске изворе, појединост да је Москва „успешно блокирала” наведени покушај представника две западне силе открила је руска новинска агенција РИА Новости, уз напомену да су оне „касније одустале” од поменуте намере. Претходно се овде проносила верзија да је захтев да се одржи ванредна седница о Космету „прихваћен брзо и једногласно” да би се потом појавио „проблем” с позивањем на „последице оставке владе у Београду”.

Недоумице око тог новог „статусног питања” појавиле су се и међу појединим новинарима који су синоћ затражили разјашњење од руског амбасадора Виталија Чуркина. „Сматрамо да у Србији, као и у Русији, кад премијер поднесе оставку, и влада и министри настављају да врше своје дужности”, одговорио је. Затим је, како је пренео АП – уз најаву доласка Јеремића, који је овде допутовао касно синоћ – руски амбасадор нагласио: „Не слажемо се с тврдњама да министри (у наведеној ситуацији) могу да говоре само о техничким стварима и мислимо да морамо да уважимо текућу политичку ситуацију у Србији”.

У разговору с новинарима, Чуркин је синоћ оценио да се после приштинског проглашења независности „ситуација на много начина креће погрешним правцем”. Прецизирао је да су „односи између косовских Срба и Албанаца врло тешки” и да „расту покушаји опструкције рада мисије УН”.

Данашњу седницу сазвала је Русија, као стална чланица и у улози председника, подржавши захтев који је упутила Србија. Савет остаје, како се чује, и даље подељен око „косовског питања”. Раскол је најприметнији међу великим силама. Америка, Британија и Француска су признале приштинску декларацију о независности, док се Русија и Кина залажу за наставак преговора ка решењу које би било прихватљиво и Београду и Приштини.

Велика већина од 192 чланице УН није признала Косово – досад мање од 30, што је темпо знатно спорији од оног који су предвиђали главни подржаваоци једностраног проглашења независности покрајине. Међу чланицама расту стрепње да би тај случај могао да подстакне сепаратистичке покрете, какви постоје у многим земљама, па и да се претвори у „модел” за распарчавање постојећих држава.

Чује се да, поводом ситуације на Космету, расту притисци на генералног секретара УН Бан Ки Муна да изричито одобри мисију ЕУ, којој се противе и Београд и Москва. У интервјуу, који данас објављује агенција РИА Новости, он је, међутим, потврдио да „и даље важи Резолуција 1244” Савета безбедности и да је Унмик сматра законском основом свог мандата и примене у светлу развоја догађаја”.

Као своје главне циљеве нагласио је: наставак осигуравања „безбедности становништва Косова, с посебном пажњом према мањинским заједницама, као и особља УН и достигнућа УН на Косову и Балкану”. На питање да ли је могућно признавање независности неких других региона (Палестина, Абхазија, Јужна Осетија) Бан је одговорио да „не жели да спекулише” шта би могло да у свету произиђе из косовског исхода. „Не коментаришући независност Косова, желим да напоменем да је ситуација на Косову врло различита” од других, рекао је уз подсећање на догађаје који су се одиграли прошле деценије.

У говору на седници Савета, Јеремић је истакао да Србија „никада неће признати независност Косова”, да не прихвата наметнута решења која уједно прете и глобалној сигурности, а да је спремна да буде конструктиван партнер у постизању регионалног мира, стабилности и измирења. Нагласио је, при том, и да је Србија привржена отвореном дијалогу, преговорима с добром вољом и поштовању међународног права.

Докле год постоје наметања решења која крше наше легитимне националне интересе, ми ћемо се обраћати Савету безбедности УН и другим органима и применићемо сва правна, дипломатска и политичка средства која су нам на располагању да потврдимо наша суштинска суверена права, нагласио је Јеремић. Назначио је, такође, да Београд не намерава ни да заводи ембарго нити да прибегне оружаној сили. „Насиље није одговор, ни у Београду, ни у Митровици, ни у Приштини”, рекао је Јеремић. Предочио је да је стотине хиљада Срба недавно мирно демонстрирало због једностраног проглашења независности Косова. Затим се извинио свим земљама чије су амбасаде оштећене у изгредима мањих група, који су за сваку осуду. Пренео је и уверавање да се такви инциденти више неће поновити.

Напоменувши да ће се у мају одржати избори у Србији, оценио је да ће то бити „време велике одлуке” и подсетио на постојање разлика, међу којима и око „суштинског питања – европске будућности Србије”. Нагласио је, такође, да избори „нису о политици Србије према Космету”, јер је „моја земља јединствена по питању Косова”. „Косово ће заувек бити део Србије”, поновио је.

Критиковао је затим „поједине европске земље” због успостављања мисије Еулекс и учлањења у „међународну управљачку групу” које би да примене „Ахтисаријев план” који Савет безбедности никада није усвојио. Заложио се још једном за пуну примену Резолуције 1244, што подразумева да се не смањује јасно дефинисани мандат Унмика.

У подсећању на другу, бољу, европску перспективу Србије, позвао се и на недавну изјаву председника Бориса Тадића. „Привржени смо и верујемо да припадамо Европи која је супротност изолационизму, протекционизму, страху, екстремизму и рату… која надахњује да се разлике решавају у складу с највреднијим тежњама човечанства”, указао је Јеремић… И додао, подразумевајући разлике у приступу Космету, да је за жаљење што се испоставио јаз…

Министар спољних послова Србије упутио је и позив земљама које су признале Косово да преиспитају такву своју одлуку. Позвао је такође друге државе да „нам помогну у одбрани међународног система”…

У разговору с новинарима, док је у току био затворени део седнице Савета,Јеремић је потврдио да овај орган светске организације сматра „правим и јединим местом за решавање међународних проблема”. И поручиода нису у праву они који косовски случај измештају изван тог тела и настоје да Косово неосновано прогласе преседаном који неће утицати на друге.

-----------------------------------------------------------

Ђинђић је пред смрт тражио решавање статуса Космета

Вук Јеремић је вечерас у Савету безбедности посебно истакао да је премијер Србије Зоран Ђинђић, месец дана пре него што је убијен, на сутрашњи дан пре пет година, светским лидерима послао низ писама у којима је говорио и о будућем статусу и Космета и Србије у Европи. Писао је, наставио је министар, о „својој визији Србије, поносне на њену европску будућност” као и о „важности очувања нашег идентитета, истовремено са ширењем његовог видокруга”. Писао је и да је „најгора могућност да се ствари на Косову догоде без нашег учешћа, и без наше објективне одговорности”.

Јеремић је оценио да су неки покушали да учине баш то што је по Ђинђићу била најгора опција. „Ти спољни чиниоци су изабрали да жртвују регионалне геостратешке приоритете на олтару екстремистичких тежњи косовских Албанаца”, нагласио је министар спољних послова Србије.