Строжим законом против насилника

Оштрије казне за силеџије и силоватеље – повећавање минималних и максималних казни, укидање условне казне за силовање, али и увођење кривичних дела сексуалног узнемиравања и прогањања, које после свих законских процедура треба да почну да се примењују највероватније од Нове године – одговор су државе на учестале злочине. Подсећамо, у само недељу дана Србија је двапут занемела пред стравичним злочинима: у Житишту, 2. јула, Синиша Златић је из љубоморе, пуцајући из аутоматске пушке, у кафићу „Макијато” убио бившу супругу и још четворо људи, а 8. јула Владица Рајковић у Вратарници силовао је и убио трогодишњу Анђелину. У току истраге признао је још један злочин.

Кад је борба против насиља у породици у питању, најбитније је то што ће бити пооштрена казнена политика, сматра Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта против насиља у породици.

– Најављене измене Кривичног законика учиниће га ефикаснијим. Можемо се надати бољим резултатима. Ја сам оптимиста и очекујем да ће свако решење бити боље од овога које смо имали до сада – оцењује Станојевићева за „Политику”.

Она поздравља увођење нових кривичних дела: сексуално узнемиравање и сексуално прогањање, као и повећање максималне, али и минималне казне, пре свега за три кривична дела – обљуба над дететом, обљуба над немоћним лицем и силовањe.

На вест да ће бити формиране специјализоване полицијске групе, Стојановићева каже да мора проћи одређени временски период док све не заживи.

– Специјализације су једно, то је теорија, а шта полицајце чека у пракси, видећемо. Проблем је и питање броја полицајаца у Србији, да ли ће они моћи све да покрију – каже наша саговорница.

Премијер Александар Вучић у петак је најавио и да ће се приступити доношењу нових закона о бесплатној правној помоћи и заштити од насиља у породици, те да ће се радити на бољој координацији центара за социјални рад, здравства.

– Ми као саветовалиште против насиља у породици већ четири године имамо бесплатну адвокатску помоћ жртвама. За жртве много значи да имају могућност да затраже помоћ адвоката, а да не морају да плате – додаје координаторка Саветовалишта против насиља у породици.

Према њеним сазнањима, нацрт закона је готов. Требало би да иде на усвајање у скупштину.

– Сезона је лета, питање је како ће све проћи. Али већ у септембру или октобру можемо очекивати неке промене – додаје Весна Станојевић.

Још једна од најављених мера безбедности потенцијалних жртава насиља је психосоцијални третман насилника и праћење његовог понашања. То се до сада у принципу није ни примењивало, сматра наша саговорница.

– Надам се да ћемо помоћи жртвама насиља, женама које губе наду у контакту с институцијама система. Све институције требало би да буду ефикасније, брже и да раде све што се од њих очекује – закључује Весна Станојевић.

Зоран Чворовић, професор крагујевачког универзитета, сматра да пооштравање казнене политике у борби против различитих видова насиља и силеџијства у породици и друштву неће донети ништа ако се не промене услови: јер има случајева у којима се драстично нарушава право на суђење у разумном року, али и нема ефикасних судских поступака.

– Многи судски поступци у вези с насиљем завршавају тако што застаре или тако што се оштро кажњавање обесмисли кроз условне отпусте, помиловања и остале облике ванредног ублажавања казне – каже Чворовић за наш лист.

Овај професор правне историје сматра да би требало променити културну и просветну политику у друштву.

– Треба изградити вредносни и идеолошки систем који ће заједно с променама у култури, образовању, медијима, довести до тога да се смањи број оваквих дела. С културом која је вредносно и морално амбивалентна, уз пропагирање насиља и одсуство јасне идеолошке усмерености друштва, стварају се услови да се појављују вршиоци оваквих кривичних дела – тврди Чворовић.