Још једна лепа слика Ниша

Ниш – О гостопримству грађана Ниша одавно се надалеко зна. Свакоме ко део времена проведе у царском граду, као туриста или на пропутовању, заувек у сећању остају бројне историјске и културне знаменитости, али још више обични људи отвореног срца и нишки специјалитети и ђаконије. С осмехом на лицу, и поред много тежег живота и већег сиромаштва него у другим крајевима наше земље, Нишлије су увек спремне да све од себе дају како би се њихови гости, знани и незнани, пријатно провели у њиховом граду и из Ниша понели лепе успомене.

У последњих двадесетак дана Нишлије су се у најлепшем светлу показале и у поштењу. Двоје странаца и један наш човек, Србин који дуже од две деценије живи у иностранству, током боравка у граду на Нишави имали су велики малер да изгубе новац и личне ствари.

Госпођа из Данске недавно је, током Интернационалних хорских свечаности, по завршетку концерта у Градској тврђави отишла у хотел у којем је одсела и тек тада приметила да је у журби заборавила поред седишта на Летњој позорници ташницу с пасошем и новцем. Вратила се таксијем у тврђаву, али њених ствари тамо није било. Сутрадан је, испричала нам је, доживела велику пријатност – кад је дошла у ресторан на доручак пришао јој је млади Нишлија и, пруживши јој ташницу, упитао је да ли је то што је донео њено. Данкиња је на тренутак била збуњена, а онда отворила ташну и видела да је у њој било баш све – и пасош, и авионска карта, и новац. Захвалила је младићу, позвала га да седне и понудила му награду. Млади Нишлија се само насмејао и рекао да ништа не треба, окренуо се и отишао.

Слично се догодило италијанском бизнисмену који службено борави у месту поред Ниша и који је у нишком подземном пролазу недавно разгледао продајне објекте. У једном локалу за продају апарата мобилне телефоније купио је нову батерију за свој мобилни уређај. Платио је, узео купљено и своју торбицу и отишао, али је на пулту у продавници заборавио новчаник с новцем и платним картицама. Ко зна када би Италијан приметио да му нема новчаника и где га је заборавио, да га у шетачкој зони изнад тржног центра није сустигла, препознала и зауставила девојка која ради у продавници. Предала му је новчаник и сачекала да провери да ли је у њему све. Захвалио је овај гост Ниша, покушао да заустави девојку у намери да јој се некако одужи за враћени новчаник, али је она само махнула руком, насмејала се и вратила на посао.

Ипак, највећу пажњу овог лета по свом поштењу привукла је Даница Ђорђевић, двадесетчетворогодишња радница кафића у нишком „Казанџијском сокачету” – пре десетак дана, био је петак поподне, у објекту где она ради као конобарица у великом друштву за столом седео је и наш пословни човек који дуже од две деценије ради и живи у Франкфурту у Немачкој. После вишесатне седељке он и остали гости су отишли, а она је, поспремајући кафић, пронашла велику торбу. Упитала је госте за суседним столом да ли је то можда торба некога од њих, а када су они одговорили одрично, позвала је власника кафића и торбу су однели до канцеларије. Пронашли су у торби пасош овог бизнисмена и одмах отишли до адресе из пасоша. У кући на тој адреси није било никога.

Газда кафића и радница су и у суботу пре подне покушали да пронађу власника торбе, препуне новца, динара и евра, али и бројним личним и пословним документима, али ни тада нису успели. У понедељак пре подне власник торбе Небојша В. коначно се појавио у „Казанџијском сокачету”, како је испричао, у намери да препозна угоститељски објекат у којем је био неколико дана раније с пријатељима и пословним партнерима. Док је шетао поред бројних кафића, пришао му је власник објекта где је заборавио торбу и увео га у своју канцеларију. С газдом кафића попио је кафу и све што је било у торби му је враћено. Упоран је био да награди Даницу, али су и она и власник објекта то одбили. Даница је само успут рекла „да би опет и да ће увек поступити исто”.