Србија може да плати пенале за руски кредит

Уколико до краја 2017. године Србија не повуче свих 800 милиона долара руског кредита, порески обвезници платиће пенале због тога што наша земља није била у стању да потроши новац који је позајмила.

Према уговору који су 11. јануара 2013. потписали тадашњи српски министар финансија Млађан Динкић и његов руски колега Антон Германович Силуанов, на износ неповучених средстава плаћају се пенали у износу од један одсто.

То је регулисано чланом два овог уговора у коме се недвосмислено наводи да „након истека периода расположивости кредита српска страна у року од 30 календарских дана уплаћује руској страни провизију за давање кредита у висини од једног процента износа кредита који не искористи српска страна”.

Према подацима Министарства финансија, закључно са последњим даном јуна ове године, Србија је повукла тек 162,1 милион долара. „Политика” је јуче, позивајући се на незваничне изворе, објавила да је до краја маја ове године повучено укупно 127 милиона долара. То потврђује и месечни извештај Управе за јавни дуг, који је јавно доступан документ на сајту ове институције. То значи да је у периоду од краја маја до краја јуна Србија повукла додатних 35 милиона долара. У сваком случају, то је тек петина укупно одобреног износа кредита који су договорили бивши председник Борис Тадић и његов руски колега Дмитриј Медведев још у октобру 2009. године. Преговори о руском кредиту трајали су више од три године. Разговоре је започела влада Мирка Цветковића, а завршила влада Ивице Дачића, у време док је Динкић био министар финансија.

Уколико би Србија наставила да овако спорим темпом повлачи одобрена средства, порески обвезници могли би после 1. јануара 2018. године да плате пенале и до шест милиона евра. Због тога српско и руско министарство финансија преговарају о продужетку рокова за повлачење ових средстава. Да ли ће то пролонгирање бити и одобрено зависи од исхода ових разговора. Уговором је било предвиђено да се средства повуку у наредних пет година, односно до краја 2017. године.

После писања „Политике” о неповлачењу новца из руског кредита за Танјуг је јуче, из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, речено да се кредит реализује без икаквих проблема и да је до сада уговорено 700 милиона долара, од укупно 800 милиона за развој железнице, а његов рок биће продужен за четири године односно до краја 2021. због градње сложених објеката на прузи Стара Пазова – Нови Сад.

Оно што незванично може да се чује јесте да је у Министарству финансија било предлога да се овај уговор о руском кредиту раскине. При том, како сазнајемо проблем није била камата, већ недостатак пројеката. У Закону о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о одобрењу руског кредита наводи се да је годишња каматна стопа 4,1 одсто. У време када је кредит договаран (крај 2009. године), то јесу били повољни услови. Србију је тада запљуснула глобална финансијска криза, па се задуживала по каматној стопи у просеку од 7,5 одсто. У то време грађани су у паници из банака са штедње повукли око милијарду евра. Касније је тај новац, мерама владе којима се осигуравају штедни депозити у износу до 50.000 евра, враћен у банке. Такође, влада Мирка Цветковића разматрала је могућност да од Међународног монетарног фонда затражи стендбај аранжман. Дакле, у то време то је био политички, а не класични комерцијални кредит. Такође, договорен је и грејс период, односно почек од четири године током ког Србија не би плаћала камату. Након тога, текао би рок отплате који траје 10 година.

У међувремену, околности на међународном финансијском тржишту су се потпуно промениле. Сада се чак и земље са лошим рејтингом, попут нашег, на тржишту задужују по каматама које су близу нуле. Новац на финансијском тржишту готово да никад није био јефтинији. Србија је кредит од Уједињених Арапских Емирата добила по камати од два одсто, тако да, у садашњим околностима, тај кредит више није повољан.

Руским кредитом финансира се пет пројеката. Уговором о зајму предвиђено је да Русија обезбеди 800 милиона долара за финансирање 85 одсто пројеката. Преосталих 15 одсто обезбеђује се из буџета Републике Србије.

Први пројекат је реконструкција железничког Kоридора 10, који се односи на шест деоница (три јужне и три северне). Тиме би требало да буде обновљено 112 километара пруге. Према нашим информацијама, обнова пруге на северу земље прилично добро иде, а пројекат вреди око 90 милиона долара. Посао подразумева мењање постојећих шина.

Други пројекат који се тренутно ради је пруга Београд–Панчево, која вреди 90 милиона долара. Реч је о реконструкцији постојећег и изградњи другог колосека, на којима су радови почели крајем априла 2014. године и требало би да буду завршени у новембру ове године.

Трећи пројекат је набавка возова за који је планирано 100 милиона долара и до сада је испоручено њих 27. На крају 2015. године било је повучено тек 13,5 милиона долара.

Руским кредитом биће финансирана и пруга Београд–Бар у износу од 80 милиона долара. То се ради у две фазе. Прва је Вреоци–Ваљево, која је тек почела. Друга фаза (Ресник–Ваљево) почела је крајем прошле седмице.

Руским парама делимично се финансира и пруга Београд–Будимпешта. За ту сврху издвојено је 450 милиона долара (један део обезбеђен је и из српског буџета). Остатак средстава треба да се обезбеди преко кинеског кредита. Руским парама финансира се деоница Стара Пазова – Нови Сад, за коју је прошлог петка потписан уговор, а до краја 2015. године било је повучено тек сто милиона долара.