Пољска је била талац НАТО обећања Русији

Сумирајући резултате недавно завршеног самита НАТО-а у Варшави, пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски је у уторак на питање новинара пољског „Нашег дана” да ли је стопроцентно задовољан закључцима НАТО-а одговорио: „Да, скоро”. „Наравно, присуство НАТО-а у Пољској може да буде још јаче и могло би још интензивније да гарантују нашу безбедност”, навео је Вашчиковски, додајући да је већ и то довољна геополитичка промена и да ће примена донете одлуке захтевати испуњење многих детаља финансијске и техничке природе.

У Пољску, Летонију, Литванију и Естонију, које се по процени НАТО-а осећају најугроженије због Русије, биће распоређена четири батаљона мултинационалних снага, односно по 1.000 припадника алијансе у сваку од ових држава. Велики део ових трошкова ће покрити НАТО, али се и свака од поменутих чланица обавезала на издвајања из властитих буџета.

Да би се Пољска и балтичке земље осећале безбедније, али и да би НАТО имао веће снаге на источној граници Русије, одлучено је такође да се дронови и авакси, који су сада изнад Сирије, пребаце изнад источне пољске границе уколико „украјинско-руски” сукоб, како га назива пољски министар – букне. Објашњавајући да Пољска више није другоразредна чланица НАТО-а, Вашчиковски је подсетио да се Пољска придружила алијанси 1999. године, која се две године пре тога обавезала Русији да неће стационирати велике војне снаге на тлу нових чланица. „Дуги низ година били смо у сенци те обавезе, која је политичка. Ми смо инсистирали на томе да је такав договор постигнут у одређеном геополитичком тренутку и војној ситуацији, и да су Руси одавно разбили дух овог споразума”, навео је Вашчиковски подсећајући да та изјава није правнообавезујућа.

„Као што смо ми пре 17 година ушли у НАТО, сада НАТО са својим трупама улази у Пољску”, каже Вашчиковски. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да је НАТО Русији дао усмено обећање да „не сме да буде трајног размештања борбених снага на територији нових чланица НАТО-а”. Лавров је појаснио да је НАТО обећање о неширењу на исток дао још Совјетском Савезу када се Немачка уједињавала, а затим и Русији.

На новинарско питање да ли један батаљон у Пољској, чак и уз корпус мултинационалних снага на североистоку, у балтичким земљама, пружа сигурност на коју се може рачунати, шеф пољске спољне политике је одговорио да тај батаљон од 1.000 војника има „одвраћајућу снагу” и да ће „НАТО доћи у помоћ”. „У Пољској, то неће бити само неколико хиљада, јер у неким ситуацијама, чак и до 10.000 војника може доћи до Пољске, што је значајан подстицај за 100.000 војника пољске армије”, рекао је Вашчиковски напомињући да ти бројеви већ имају војни значај и да могу да помогну у спречавању граничних сукоба или претње хибридним ратом, као и да НАТО неће дозволити отворену агресију на Пољску.

Министар спољних послова није пропустио прилику да нагласи да је пољски председник Анджеј Дуда, који је поникао из евроскептичне конзервативне Странке права и правде Јарослава Качињског, средином прошле године убедио генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да алијанса мора да иде даље од последњег самита у Њупорту. Тада је настала идеја „Њупорт плус”, која се заснивала на идеји да се НАТО не ограничава само на јединице за брзо реаговање, него да се установи стално присуство на пољској територији, што је и договорено на самиту у Варшави 8. и 9. јула.

Овако добре односе Пољска, међутим, нема са ЕУ. Напротив, бриселска администрација надгледа стање демократије и однос нових власти према медијима, судијама и државном апарату. Од октобра прошле године опозиција у Пољској организује сталне протесте, незадовољна чисткама које спроводи влада Качињског, који је додуше „само” посланик, али се сматра да руководи државом.

Пољска, која је шеста по величини економија ЕУ и један је од стратешких партнера НАТО-а, поред потеза које не одобрава Брисел, ипак је у априлу увела државне субвенције „500+” злота по детету (око 113 евра). Извештај светске ревизорске куће „Прајс вотерхаус Куперс” показује да Пољска нуди највише државне субвенције по детету од било које централне и источне европске земље у ЕУ. Али је то ипак мање него у Француској, која пружа 130–167 евра месечно, Ирске, која обезбеђује 135 евра и Немачке где се добија од 184 до 215 евра по детету.

Упркос појединачним критикама да жене сада више уопште немају интерес да раде, ни опозиција, иначе веома агилна у критици владе – нема шта да каже на ову одлуку. Иако економисти тврде да су субвенције за децу превелико оптерећење за буџет (процењено је да износе 23 милијарде злота годишње), истраживања показују да је популарност владајуће странке, упркос притисцима из ЕУ, на нивоу између 35 и 40 одсто, отприлике на истом нивоу као у време победе на парламентарним изборима у октобру прошле године са 38 одсто гласова.

Странка права и правде је увођењем ових субвенција испунила предизборно обећање да ће обезбедити већу економску праведност и оживети национални понос. Како је известио Ројтерс, овај потез се уклапа и у промоцију традиционалних вредности у претежно римокатоличке земље и покушава повећати наталитет. Субвенције за децу имају циљ да помогну 2,7 милиона породица у земљи од 38 милиона људи. Пољска је 2004. године постала чланица ЕУ, а влада Качињског се овом мером одужила сиромашним становницима, који су били занемарени током владавине проевропске Грађанске платформе (која је водила Пољску од 2007. године) и који су гласали за његову странку.