Лесковачки парадајз продат преко „Гугл” берзе

Лесковац – Поред паприке, парадајз је једна од најтраженијих повртарских култура Лесковчана, а неуређени односи на тржишту често доводе до пада цене, па се из године у годину понавља мучна слика – повртарима је исплативије да га баце, него да га износе на тржиште. То се поновило и недавно када је цена парадајза на кванташкој пијаци додирнула минимум од десет динара по килограму. А онда је дошло до извоза који је за пет-шест дана решио проблем тржних вишкова и стабилизовао цену.

Шта се то догодило за врло кратко време, објаснио је дипломирани инжењер пољопривреде Игор Ристић, саветодавац за мелиорацију, у тексту који је под насловом „Како је ’Гугл’ продао лесковачки парадајз” објавио на сајту Пољопривредне саветодавне и стручне службе.

– Крајем јуна цена парадајза на лесковачкој кванташкој пијаци је била 60 динара. Са повећањем температуре у пластеницима у Јабланичком округу парадајз је почео нагло да зри, веће количине су понуђене на пијаци и цена производа је пала на 20-25 динара. Лесковачки информативни портали су ову вест објавили 6. јула и јавност је информисана о тренутној цени. Почиње лавина написа о бацању парадајза и губицима лесковачких повртара. Штампани медији и интернет медији у Србији почињу да више извештавају о тренутној цени парадајза. „Гугл” као претраживач индексира странице и ставља их на прво место. Куцањем речи „парадајз” и „цена” долазимо до резултата претраге. Све информације које се објаве преко интернета су глобалне, један од примера је и кампања везана за велики пад цене парадајза. Бугарска и Грчка преко својих увозника користе тренутну ниску цену и почиње извоз парадајза за Бугарску, Грчку и Босну и Херцеговину. Полако се смањују вишкови парадајза на кванташкој пијаци и цена парадајза постепено почиње да расте. Тренутно се извози за 50-60 динара по килограму, каже Ристић.

Објашњавајући тренутну ситуацију за „Политику”, Игор Ристић истиче да до проблема не би долазило када би се радило плански, али се код нас све ради стихијски. У овом случају смо, каже, имали срећу да су у нашем окружењу пратили цену парадајза у Лесковцу и у тренутку када је она пала на ниво који њима одговара, почели су да наручују велике количине овог поврћа.

– У окружењу нису имали довољно парадајза на тржишту. Чим је цена пала на 20 до 25 динара, тржни вишкови су се за неколико дана одлили у Грчку, Бугарску, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Само у једном дану у извоз је отишло близу 200 тона парадајза. Проблем вишкова решен је за пет-шест дана, наводи наш саговорник.

– Ово је типичан пример како интернет медији могу да утичу на кретање понуде и тражње одређених производа. Једно је сигурно, имали смо среће да су земље у окружењу и њихова тржишта била заинтересована за увоз овог производа. Наши пољопривредници су довољно способни и едуковани да производе најквалитетније пољопривредне производе. Једна од мана је што стихијски саде одређене производе без испитивања тржишта, што је велика грешка, јер могу запасти у проблем са продајом као што је овде био случај, сматра Ристић

Додаје да српски пољопривредници не прате трендове у маркетингу и промоцији производа преко интернета. „Гугл” претраживач је место где се све релевантне информације налазе. Према сазнањима нашег саговорника, не постоји никакав сајт удружења или групе произвођача који се налази у врху претраге за продају парадајза или о информацијама да се нуди на тржишту већа количина парадајза. Грешке су велике, али можемо да их исправимо само ако се стварно потрудимо да схватимо да овај глобални свет информација почива на „Гуглу”, „Фејсбуку” и „Твитеру”.

Ристић нуди и конкретна решења: потребно је да сваки озбиљнији пољопривредни произвођач има свој веб сајт који има квалитетан садржај, да је сајт оптимизован за „Гугл” претраживач, да редовно обавештава јавност о продаји својих производа и количинама које нуди на тржишту, да има своју „Фејсбук” страницу и да стално има контакте са будућим купцима и да представи свој производ на најбољи начин.

Укупна годишња производња парадајза у Јабланичком округу је 72.000 тона. У периоду када је било вишкова на тржишту, извоз је достигао око 500 тона за два дана. Извоз и даље траје.