Поскупљује свињско месо

Цена товљеника у последњих пет дана порасла је за 30 до 50 динара по килограму зато што је смањена понуда домаћих свиња.

Кланичари су фармерима у Мачви плаћали и 185 динара за килограм „живе ваге” а овај велики обрт на тржишту (незапамћен последњих неколико година) ускоро би могао да доведе и до поскупљења свињског меса. 

Уколико се вртоглави раст откупне цене настави и достигне 200 динара, као што се очекује, то би несумњиво уздрмало цене меса и прерађевина у месарама и супермаркетима.

По процени стручњака, свињетина би у том случају могла да поскупи и за четвртину. 

– Увоз товљеника је смањен у последња два месеца и то је повећало куповину од домаћих фармера. То су, нажалост, само велике фарме јер су многи мањи произвођачи изгубили битку са конкуренцијом – каже агроекономски аналитичар Чедомир Кецо, додајући да и поред најновијих потреса на тржишту још нема разлога за повећање цене меса и месних прерађевина.

Одговор кланичара на нове тржишне прилике могао би да буде бржи него што се очекује. Ако се раст настави и достигне очекиваних 200 динара (са ПДВ-ом) држава може да интервенише продајом залиха из робних резерви.

Уколико се такав сценарио не догоди месна индустрија ће почети масован увоз из земаља које извоз субвенционишу са 30 до 50 евра по товљенику

Наравно, индиректно јер су извозни подстицаји забрањени. Очекује се као и до сада увоз из Мађарске, Хрватске и Немачке али такво месо, каже наш саговорник, није ни приближног квалитета као домаће.

Златан Ђурић, из Уније пољопривредних произвођача, каже да је повећање цена товљеника добра вест за фармере и наговештај почетка опоравка домаћег свињарства.

– Свиња има сасвим довољно из домаће производње и нема разлога за увоз. Ни кланичари немају право да траже повећање цена меса у трговинама јер су трговци и садашње цене формирали на основу откупне цене од 220 динара. Остваривали су последњих година екстра профит на свињетини са зарадом од сто одсто на штету произвођача и потрошача – истиче Ђурић.

Свиње које се увозе по дампингованим ценама су из такозваног „брзог” това које траје свега 86 дана насупрот домаћим које се гаје до 120 дана и достижу значајно већу килажу. Хранива која им се дају садрже компоненте које везују воду да би се постигла маса и тако увећала зарада. Ово објашњава због чега се потрошачи жале да месо приликом припреме пени и калира више него што је уобичајено. Држава би овакве махинације могла да спречи забраном увоза свиња лакших од 110 до 120 килограма. Цена свињског меса, за разлику од већине других намирница, последње четири године биле су паду. Према недавном истраживању „Политике” свињски бут је (у односу на 2012. годину) појефтинио са 490 на 400 динара. У том периоду цветао је увоз меса и живих свиња сумњивог квалитета упркос апелима произвођача да је домаће свињарство у тешкој кризи и да су откупне цене неодрживе. Интересовање кланичара за домаће месо било је минимално што је, према незваничним проценама, довело до гашења трећине малих фарми које су до тада пословале.