Потрошићемо сваки руски долар
Потрошићемо сваки долар руског кредита. Нема разлога да то не учинимо уколико се у преговорима српског и руског министарства финансија договори продужетак рока за коришћење овог зајма у укупном износу од 800 милиона долара.
Овим речима Зорана Михајловић, потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, одговара на питање „Политике” да ли је за Србију репутациони ризик ако и после продужетка рока не будемо били у стању да потрошимо одобрена средства.
„Не постоји ниједан разлог да се не испоштују рокови. О руском кредиту преговарало се од 2008. године и ни један једини долар није повучен до доласка ове владе 2013. године.”
Али то раније није било ни могуће, јер је уговор о кредиту потписан 11. јануара 2013. године...
Не. Постојала је обавеза израде пројектно-техничке документације и сви знају да су преговори трајали толико дуго зато што ту документацију нисмо имали.
Техничка документација нам је недостајала и после јануара 2013. године…
Не за све пројекте. Не можете истог тренутка да повучете 800 милиона долара ако је у старту постојало кашњење. Након две године рада у овом министарству гарантујем вам да не постоји тако компликован пројекат који не може да се заврши за неколико месеци. Прошле недеље потписали смо уговор за модернизацију пруге Стара Пазова – Нови Сад вредан 338 милиона долара и почели да добијамо локомотиве из руског кредита. Од укупне суме остало је да се уговори још око 100 милиона долара који се тичу модернизације пруге Београд–Бар и три јужне деонице на Коридору 10.
Зашто смо за три године повукли тек петину средстава из руског кредита?
Први долар тог зајма повукло је управо ово министарство. И то је разлика између нас и свих њих: од Бориса Тадића до Милутина Мркоњића. Они су имали Национални савет за инфраструктуру формиран 2008. који се састао свега два пута. Толико је то њима било важно, а на крају је савет проглашен и неуставним. Ми смо максимално убрзали наш део посла и обновили 120 километара пруге на железничком Коридору 10. За две године „откочили” смо све неповучене кредите, не постоји пројекат коју нисмо покренули. И још имамо искоришћеност буџета за капиталне инвестиције од 99 одсто.
Како је могуће да, према тврдњи државног секретара Миодрага Поледице, руска железница не може у Србији до краја 2017. да изгради стотинак километара пруге? А у Сибиру су изградили на хиљаде километара?
Толико времена треба да на прузи Стара Пазова – Нови Сад буде изграђен тунел од 2,2 километра и вијадукт дуг готово шест километра. Зато ова деоница и кошта 338 милиона долара. Нико није рекао да је то кривица руске железнице, већ да не може у једној години да се надокнади све што пре тога није урађено. Због тога је природно да се тај кредит продужи.
Ако се о овом кредиту толико дуго преговарало јер нисмо имали пројекте, да ли се као члан владе осећате одговорном за то што је у уговор унето да ће Србија плаћати казнене пенале од један одсто на неповучена средства?
Извините, а ко је преговарао услове овог кредита?
Динкић као министар финансија...
Да ли је то влада Александра Вучића?
То је влада Ивице Дачића чији сте били члан...
Подсетићу вас да сам у то време водила ресор енергетике. И поред најбоље воље не могу да будем одговорна за оно што су Борис Тадић и Млађан Динкић преговарали.
Зар није наша срамота што смо деценијама причали о томе како пруга Београд–Бар није реконструисана од 1975, а кад су се средства појавила нисмо имали готове пројекте?
На неки начин јесте, али данас имамо све пројекте за сваку деоницу. Проблем који је постојао у инфраструктури и на који је упозоравао и Фискални савет јесте да морају да се знају приоритети. У министарство сам дошла са наслеђеним пројектима и нисмо могли да мењамо приоритете. Зато и сматрам да је обилазница око Београда важнија од многих пројеката које смо почели а нисмо завршили.
Да ли нам је приоритет повезивање Крагујевца са Коридором 10? То смо „Фијату” обећали још 2008. године…
Тај пројекат се ради, шест километара пута биће отворено током августа. Али је такође занимљиво да је тај пројекат од 2008. па до тренутка када смо га преузели био искључиво при министарствима које је водио Динкић. Инсистирали смо да сви важни инфраструктурни пројекти буду код нас. Процена је да до маја 2017. можемо да завршимо и овај посао.
Да ли је већи приоритет повезивање Крагујевца или Приштине са аутопутем, на чему инсистира Европа?
То је нешто на чему и ми инсистирамо, не само ЕУ. Најважније за Србију јесте да искористи свој географски положај. То је добро и за наше људе који тамо живе. Тек радимо документацију за тај пројекат који финансира ЕУ. Србија ни ове, ни наредне године нема новца да финансира аутопут Ниш–Приштина.
Зашто бисмо се ми задуживали за нешто што је приоритет Приштине?
Не радимо то због Приштине, већ због нас и наших грађана. Сваки излазак до било које луке нам је важан, као што је лука у Албанији, или као што нам је важан излазак у Луку Бар на Коридору 11.
И када је о прузи Београд–Будимпешта реч исто је питање: зашто би српски порески обвезници плаћали нешто што је стратешки приоритет Кине?
То би било исправно размишљање ако хоћемо да нам Србија буде изоловано острво и да ни са ким нема регионалну сарадњу. Наша велика предност је географски положај. Најкраћа смо рута у свим правцима и ако то не искористимо искористиће неко други. Возачи се враћају на Коридор 10 јер је пут преко Србије до Грчке за 100 километара краћи у односу на Румунију и Бугарску.
Критикујете Мркоњића који је био познат по пробијању рокова. Ви сте обећали да ћемо до краја 2016. до Златибора ићи аутопутем као и да ће Коридор 10 бити готов до краја 2016. године?
Једино што ће нас сачекати следеће године када је о Коридору 10 јесте део кроз Грделичку клисуру и тунели који иде кроз њу. Тај тунел је најтежи део коридора.
Али неко ће и вама моћи да каже да сте пробили рокове, а критикујете Мркоњића?
Е, баш бих волела то да чујем. Поносна сам на оно што смо урадили у претходне две године. Изграђене километре аутопута и не можете да сакријете. То виде наши грађани када крену у Грчку, виде колико се ради на источном и јужном краку Коридора 10. Пре нас, у железничку инфраструктуру деценијама није улагано.
Нема више тих деоница. Али има оних на којима се крећу 30 до 40 километара на сат. Прошле године обновили смо 120 од укупно 3.000 километара пруге, а ове године још 170. То није довољно, али ћемо гледати да модернизујемо све стратешке правце.
Зашто су директори железнице и даље у статусу в. д.?
Чека се избор нове владе.
Како је Зоран Дробњак толико дуго у статусу в. д.? Прича се да је ваш миљеник.
Они који знају како радим јако добро знају да немам миљенике, већ да ценим само рад и резултате. Али признајем да Зоран Дробњак има велико искуство када је реч о одржавању и рехабилитацији путева. Верујем да ће и статус в. д. директора „Путева Србије” бити решен формирањем нове владе.
Хоће ли број запослених у железницама ове године бити мањи за 2.700?
Реформисали смо компанију, први пут пописали имовину, направили деобне билансе, донели законе о отварању тржишта. То је препознао и ММФ. Следећи корак је затварање пруга које се годинама не користе. Имамо 400 километара пруге у корову, неке од њих се не користе чак 25 година. Имамо и део пруга који се користи али које нису рентабилне. Зато смо отворили тржиште, дозволили општинама да самостално финансирају ове деонице или да распишу јавни позив.
Није ми јасно како та пруга која води ка Приштини није важна, а аутопут јесте важан?
Ако мислите на пругу Дољевац–Мердаре она је у делу оних које нису рентабилне, на годишњем нивоу губици су око 60.000 евра. Немам још комплетан списак шта је то што железницама доноси или не доноси профит и шта је оно што је стратешки важно.
Зашто се испоставило да је политички било лакше смањити плате и пензије него реформисти јавна предузећа?
Не можете све одједном и не мислим да је смањење плата и пензија уопште била политички лака одлука. Свако од предузећа која послују у оквиру железница било је дужно да направи систематизацију по својим потребама. Синдикати су имали доста замерки на то. То је коначно завршено и сада су у току разговори о самом пакету отпремнина.
Нисам променила мишљење о Дачићу
Ближи се крај августа, када се очекује састанак Одбора директора ММФ-а. Техничка влада не може да пошаље писмо о намерама. Хоће ли влада до тада бити формирана?
То је питање за мандатара.
Али сте у контакту са мандатаром?
Очекујем да, како мандатар Александар Вучић каже, влада буде формирана у законском року. Радим исто као што сам радила пре 24. априла...
И говорите као да ћете остати ту. Остајете ли?
Разговарала сам са мандатаром о плановима у области инфраструктуре, али нисмо конкретно говорили о томе ко ће за шта бити министар.
Зашто влада досад није формирана?
Претпостављам да мандатар тражи најбољи могући тим. Доста је изазова пред нама и много озбиљног посла.
Постоји ли неки проблем са коалиционим партнерима?
У странци ћемо причати о томе ко ће бити коалициони партнер. Немам дилему да ће сви који буду део владе поштовати оно што мандатар буде поставио као циљеве.
Нећу вас питати да ли је за вас СПС најмање лош коалициони партнер, већ да ли је за СНС добро да они буду у опозицији?
И даље стојим иза свега што сам говорила о Ивици Дачићу и СПС-у. Нисам променила мишљење, али кад погледам остале странке у парламенту заиста мислим да је СПС најмање лош. Добили смо поверење грађана, и то након тешких реформи које смо спровели и то поверење нећемо прокоцкати. Докле год тако будемо радили за нас није проблем да ли ће неко да буде или не буде у опозицији.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


