Владу добијамо 5. августа?

Да његова листа није освојила 131 мандат у Народној скупштини Александар Вучић вероватно не би на сваком јавном појављивању у протекла три месеца морао да одговара на питање – кад ће влада.

Да нема апсолутну већину, а и да сам не поставља неке рокове чије пробијање после мора да објашњава, вероватно би у јавности било више стрпљења и разумевања за то што још нема нове владе.

При томе, мандатар има за размишљање, (гео)политичко калкулисање и „ударање чежње” потенцијалним сарадницима из своје али и других партија, још четрдесетак дана. Толико је остало до 3. септембра, који је крајњи рок за формирање владе.

Мада, како се помиње у неким владиним кулоарима, парламент би 3. августа могао да почне седницу о влади, а нови кабинет Александра Вучића би у том случају требало да буде изгласан 5. августа.

Тај сценарио се уклапа у један од Вучићевих рокова које је до сада давао.

„Формираћемо владу кад будем могао да формирам владу, у складу са законом, а то ће, свакако, бити пре 17. августа, кад заседају директори ММФ-а”, рекао је крајем јуна. Поред тога, како незванично сазнајемо, свим директорима републичких јавних предузећа поручено је да своје годишње одморе не планирају пре 20. августа.

Управо због тога што стара влада већ пет месеци функционише у техничком мандату (претходни парламент распуштен 4. марта), а Вучић од избора који су били 24. априла не може да састави нову иако има јасну већину, Двери су га оптужиле за „мандатарски пуч” и најавиле да ће предложити измену изборног законодавства којом би се максимално смањили рокови за формирање владе. Ова нова парламентарна странка сматра да ти рокови не смеју никако бити дужи од 30 дана од формирања новог сазива Народне скупштине.

Законски рок за формирање владе је, иначе, 90 дана од конституисања парламента. Да ли је то оптимално за наше услове?

Бојан Клачар из Цесида каже да то у овом моменту јесте оптималан рок имајући у виду, како истиче, природу изборног и страначког система који је фрагментиран и са широким листама. То значи да су владе коалиционе и да неретко странке имају велики уцењивачки капацитет.

„То тражи време па је и рок мање-више оптималан, уз могућност смањења ако се систем претвори у мање фрагментиран. Тренутно одуговлачење није продукт лошег закона већ страначке или личне одлуке”, истиче Клачар.

Дијана Вукомановић, председница Извршног одбора СПС-а, сматра да је погрешно да се питање формирања Владе Србије фокусира на рок. Упоредна искуства из европских земаља нам говоре да никада није касно, истиче она. Уз оцену да рокови у Србију нису екстензивни, она указује на екстремне примере: неславни рекорд држи Белгија, где је око 550 дана требало да се формира влада те земље 2011. године, а на другом полу је Грчка, где је прописани рок да три партије које имају највише гласова на изборима имају сукцесивни рок од три дана да покушају да формирају већину.

„Питање евентуалног скраћивања рока је легитимно и о томе можемо да разговарамо у скупштини, у оквиру Акционе групе за промену политичког система, где све парламентарне партије могу да искажу свој став и аргументе. Али, формирање владе захтева велико стрпљење и филигранску вештину, није то спринт трка у којој су победници најбржи политичари”, истиче Дијана Вукомановић.

Спремност да се о томе разговара исказује и Владимир Ђукановић из СНС-а, али истиче да је за промену рокова потребна и промена Устава Србије. У члану 109. Устава стоји да се Народна скупштина распушта ако у року од 90 дана од дана конституисања не изабере владу. Он напомиње и да нисмо ни велика ни моћна земља и да морамо да водимо рачуна о многим питањима, па и о геополитичким околностима, то јест да је потребно време за веома осетљиво питање формирања владе.

„Добро је што је наш Устав дефинисао да док се не изабере нова влада функционише стара, дакле, нема прекида неког континуитета. Али, свакако да би можда могло да се размисли и о неком краћем року. Овај сада има и предности и мане, мада – постоји и она изрека ’што је брзо, то је кусо’“, додаје он.

За Зорана Красића из СРС-а није проблем у роковима, него у томе што онај ко има 131 мандат не може да формира владу. У ироничном тону он напомиње да је мандатар рекао ће да је формира пре него што Енглеска добије премијера, а на примедбу да је за то већ касно, Красић истиче да је Енглеска добила – премијерку.

Марко Ђуришић из СДС-а мисли да је рок за формирање владе од 90 дана предугачак и да га је потребно скратити. Политичари би, објашњава, требало одговорно да се понашају и све проблеме око састављања владе реше у краћем, разумном року.

„Али такође сматрам да је много важније законом регулисати шта влада у техничком мандату може да ради (сада закон каже да обавља ’неодложне послове’) јер је ту велики простор за злоупотребе и могући разлог за одлагање формирања владе”, истиче Ђуришић.

Будући да је рок за конституисања парламента најдуже 30 дана од проглашења коначних изборних резултата, то се може догодити да од избора до нове владе прођу пуна четири месеца. Уз максимална два месеца изборне кампање, влада може да буде у техничком капацитету пола године.

Отприлике толико је у том статусу била прва влада Војислава Коштунице. Избори су расписани после промене Устава, па је 10. новембра 2006, када је усвојен Уставни закон, тадашњи председник Србије Борис Тадић расписао изборе за 21. јануар 2007. Конститутивна седница парламента одржана је 14. фебруара а нова, друга Коштуничина влада, изгласана је 15. маја, петнаестак минута пре истека законског рока.

Та влада трајала је само до марта следеће године, када је Коштуница вратио мандат народу због политичког разлаза у вези са питањем Косова са већим коалиционим партнером, ДС-ом. Избори су те 2008. одржани 11. маја, а влада Мирка Цветковића је формирана 7. јула. Следећи, редовни избори били су 6. маја 2012, а влада Ивице Дачића положила је заклетву 27. јула.

Потом су 16. марта 2014. били ванредни избори и прва Вучићева влада је изабрана 27. априла. Бржи је био само Зоран Ђинђић. Републички избори су одржани 23. децембра 2000, а влада је изгласана 25. јануара 2001. године.

Белгијски рекорд у преговорима о влади

Упоредна искуства су најразличитија. Вероватно ће бити тешко да ико обори поменути белгијски рекорд – избори су одржани 13. јуна 2010, а влада је формирана 5. децембра 2011. Наравно, имала је на располагању само преостале две и по године мандата.

Шпанци су 26. јуна ове године, први пут од пада Франковог диктаторског режима, ишли на ванредне изборе, и то због неуспелих преговора о формирању владе после избора 21. децембра прошле године.

И Хрвати ће у септембру први пут на ванредне изборе, али због пада владе. Њихов устав налаже да се конститутивна седница сабора мора одржати најкасније 20 дана од објављивања званичних резултата избора, а у исто време шеф државе организује консултације за састав владе. Кад одреди мандатара, он има рок од 30 дана да састави владу, а ако не успе мандат се поверава другом. Ако ни он не успе за 30 дана да образује владу, председник Хрватске формира техничку владу и расписује ванредне изборе. Тако је у случају последњих избора, одржаних 8. новембра прошле године, крајњи рок за формирање владе био фебруар ове године. Влада Тихомира Орешковића изабрана је у јануару – али је пала у јуну.