Гулен тестира америчко-турске односе

После покушаја војног удара у Турској односи Анкаре и Вашингтона су се нашли на новом испиту. Две земље већ дуже време не могу да нађу заједнички језик око кризе у Сирији и Египту, а сада је у први план избио Фетулах Гулен, кога у Турској оптужују да стоји иза недавног покушаја обарања владе и траже његово изручење.

„Као наш пријатељ и стратешки партнер, Америка мора да нам преда одређену особу из Пенсилваније”, каже председник Реџеп Тајип Ердоган. Турска је већ упутила захтев за изручење Гулена, који од 1999. године живи у САД.

У овом часу није јасно какав ће бити одговор америчких власти. Уколико Бела кућа не прихвати турски захтев, то ће без сумње још више оптеретити односе две земље које у последње време не могу да се договоре око решавања многих проблема у региону.

Шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу позвао је Вашингтон да не одуговлачи са екстрадицијом тог иначе загонетног верског проповедника, који као пустињак живи у једном малом месту у Пенсилванији.

„Ако хоћете, ви то можете да урадите за кратко време”, изјавио је он и потврдио да је Турска прихватила предлог САД да се формира заједничка комисија која ће размрсити тај случај.

Турска и Америка су 1981. године потписале споразум о екстрадицији криминалаца, али питање је да ли ће се применити у овом случају. Тај документ се односи на извршиоце кривичних дела за која су у две земље предвиђене казне од најмање годину затвора.

Од изручења су, међутим, изузети политички делинквенти и питање је да ли би то могло да се односи и на Гулена који је 2013. године ископао ратне секире са својим некадашњим савезником Ердоганом пошто је одлучио да му затвори школе у Турској.

У интервјуу ТВ мрежи Си-Би-Ес Гулен је одбацио оптужбе да стоји иза пуча и нагласио је да ће ако то САД желе – напустити земљу.

Он иначе сматра да је пуч режирао Ердоган како би то искористио да учврсти своје позиције. Гулен у Турској и више од сто земаља света има своје школе, универзитете, медије у којима се врте милиони долара.

У Вашингтону кажу да ће размотрити захтев Турске, али, како пишу тамошњи медији, Гулен највероватније неће бити изручен пошто Анкара није доставила ваљане доказе који потврђују његову кривицу.

Он наводно већ дуже време ужива подршку Централне обавештајне агенције (ЦИА). Ако је тачно, то би могло да буде пресудно.

Како ће се завршити двобој данас двојице најмоћнијих Турака, Ердогана и Гулена, то ће се тек видети. Али, уколико одговор буде негативан, то ће сигурно још више оптеретити односе Обаме и Ердогана.

У Анкари се последњих дана износе сумње да је Америка „имала одређену улогу” у неуспелом пучу. На то је без изношења појединости први упозорио министар рада Сулејман Сојлу, који је, кажу, веома близак шефу турске државе.

У Вашингтону су одмах одбацили те сумње.

„Те инсинуације и јавне тврдње о било каквој улози САД у пропалом пучу у Турској су у целини лажне и штетне по односе две земље”, пренео је Стејт департмент речи државног секретара Џона Керија. У Вашингтону наглашавају да подржавају демократски изабрану владу Турске и изражавају спремност да сарађују у спровођењу истраге како би се открили виновници недавног пуча.

И шеф државе Ердоган је у једном интервјуу рекао да су „неке земље можда имале одређену улогу у неуспелом удару”. Он се, међутим, ту зауставио.

Ирански медији су осумњичили Саудијску Арабију и Катар, али су то у Анкари одлучно демантовали. „То су нама братске и пријатељске земље”, речено је у МИП-у.

Турска и САД, стратешки савезници у НАТО-у, већ дуже време не могу да нађу заједнички језик око кризе у Сирији и Египту. Вашингтон подржава прокурдску Партију демократске уније, која се истински бори против џихадиста. За Анкару они су терористи исто као и Радничка партија Курдистана (ПКК), Ал Каида, Фронт нусра, Исламска држава (ИД).

Слично се дешава и у Египту: за разлику од Вашингтона Ердоган и даље подржава свргнутог председника Мухамеда Мурсија и покрет Муслиманска браћа са којим његова исламистичка Партија правде и развоја (АКП) има „братске односе”. Ердоган још не жели да види председника Сисија који је извео војни удар у Каиру.

Турска и Америка су, без обзира на неспоразуме, осуђене на сарадњу јер имају стратешке интересе који се мање-више подударају на Блиском истоку, Кавказу и на Балкану. Анкари је у том годинама нестабилном подручју потребна подршка НАТО-а односно САД. Америци је с друге стране неопходан јак савезник, као стратешка тампон-зона, између Русије, Ирана и Блиског истока.